Akvaponika - Kako uzgajati biljke i ribe?
Akvaponija predstavlja sistem za istevremeni uzgoj biljaka i riba. U ovom članku ćete saznati nešto više o akvaponiji, njenim prednostima, manama i istorijatu.
Akvaponija uključuje tri grupe organizama kombinujući nauku i tehnologiju na jedan neobičan način. Prva grupa su ribe koje u vodu ispuštaju amonijak, bakterije zatim taj amonijak razgrađuju u nitrat, odnosno jedinjenje koje je neophodno biljkama za rast.
Nitrati su prvenstveno potrebni kao izvor azota, a azot je jedan od najvažnijih hemijskih elemenata za rast biljaka. Azot ulazi u sastav hlorofila u kojem se održava proces fotosinteze. Takođe, učestvuje u građi aminokiselina, a samim tim i proteina.
Sistem je poluzatvoren, jer nedostaje samo proizvodnja hrane za ribe da bismo uspostavili jedan nezavisan ekosistem. Ekosistem bi se mogao uspostaviti, ali je potrebno uneti i mnoge druge organizme, a to zahteva drastično veći trud. Kad kažemo „poluzatvoren sistem” mislimo na završavanje procesa kruženja materije i energije, a ne na izolaciju od spoljašnje sredine.
način funkcionisanja akvaponičnog sistema
Sistem funkcioniše tako što mi unesemo hranu ribama, one potom stvaraju hranu za bakterije (amonijak), a bakterije zatim stvaraju hranu (izvor azota) za biljke, koje na kraju prečišćavaju vodu za ribe. Svi organizmi rade zajedno da bi obezbedili pogodnu sredinu za svoj rast. Ribe i biljke dobijene u ovom sistemu su, na kraju, hrana za nas.
Tradicionalni i organski uzgoj
Sad se verovatno pitate zašto biste se mučili formiranjem ovog sistema kad postoji tradicionalni uzgoj biljaka i riba? Tradicionalni uzgoj biljaka podrazumeva korišćenje različitih hemijskih supstanci, kao što su pesticidi, koje biljka usvaja i prenosi na čoveka, ali i na druge članove lanca ishrane. Pored toga, ta hemijska sredstva prodiru u zemlju i podzemne vode dovodeći do njihovog zagađenja. Sve ovo direktno, ali i indirektno, pogađa čoveka i njegovo zdravlje. Tradicionalnim uzgojem biljaka, na neki način, dobijamo trovanje celokupnog živog sveta, kao i zagađenje okoline.
Sa druge strane, klasična organska proizvodnja ne može da zadovolji potrebe celokupnog čovečanstva, ali ni da se u potpunosti izbori sa patogenim organizmima, korovima i raznim bolestima. Sve je manje zemljišta koje je pogodno za klasičnu organsku proizvodnju, a to dovodi do limitirajućeg uspeha ovakvog vida proizvodnje. Teško da postoji neki deo zemljišta koji je u potpunosti bio izolovan od ljudskog zagađenja.
Organska proizvodnja ne može da zadovolji potrebe 7,5 milijardi ljudi, a upravo iz tog razloga je neophodno da se uvede novi pristup uzgoja biljaka. Potrebno je razviti jedan efikasniji, naučno zasnovani, pristup uzgoja pri kojem bi se dobijali što zdraviji prinosi u što većim količinama. Akvaponija je jedan od sistema koji ima veliki potencijal prvenstveno zbog mogućnosti velike proizvodnje čistijih proizvoda. Međutim, akvaponija još uvek nije dovoljno razvijena da bi uspela da zameni tradicionalni uzgoj i klasičnu organsku proizvodnju.
Prednosti akvaponije
Vremenom, poljoprivredne površine postaju siromašne mineralima, pa ih je potrebno dodatno unositi. U tu svrhu se najčešće koriste različita đubriva, najčešće veštačka. Ove hemikalije mogu da dovedu do zagađenja životne sredine, ali i do narušavanja zdravlja čoveka. Sa druge strane, akvaponija nema potrebu za unosom veštačkih đubriva iz razloga što bi takva đubriva dovela do trovanja riba, a samim tim i do narušavanja celog sistema. Riblja hrana je sasvim dovoljna da bi se zadovoljile potrebe biljaka za mineralima, a voda u kojoj se biljke uzgajaju, vremenom, ne postaje siromašnija mineralima.
Još jedna prednost akvaponije leži u odsustvu kompeticije. Kompeticija je prirodni fenomen u kojem se dva organizma bore za istu hranu. Na primer, dve biljke, koje se nalaze jedna pored druge, boriće se za nutrijente, a ako je zemlja siromašna mineralima, onda će doći do usporavanja rasta i slabijih prinosa ili obe biljke ili one koja je manje dominantna. Korovi su veliki problem u poljoprivredi upravo zbog kompeticije. Za razliku od poljoprivrede, akvaponija nema takvih problema jer se uzgajaju samo one biljke koje mi želimo, a raspored je postavljen tako da svaka biljka ima dovoljno i nutrijenata i svetlosti.
U akvaponiji se lakše uzgajaju ribe u odnosu na ribnjački uzgoj. Međutim, moramo da naglasimo da komercijalna akvaponija ima veće koristi od uzgoja biljaka. Biljke mnogo brže rastu i samim tim brže donose zaradu, za razliku od riba kojim treba više od pola godine da bi narasle do 500g.
Mane akvaponije
Glavna mana je ta što akvaponija kod nas još uvek nije prihvaćena kao vid organskog uzgoja. Jedna od glavnih prepreka je ta što se ne koristi zemlja kao supstrat, nego voda bogata mineralima. Neke zemlje, kao što su Sjedinjene Američke Države, su prihvatile akvaponiju kao vid organskog uzgoja.
istorija
Jako interesantan podatak je taj da su akvaponiju koristili Asteci pre nešto više od 700 godina. Oni su pravili splavove sa biljakama koje su potom postavljali na površinu vode. Te biljke su usvajale hranljive materije koje su nastajale pod uticajem organizama iz vode. Sličan pristup je korišćen i za uklanjanje radioaktivnosti iz vodenih površina u blizini Černobila. Biljke kukuruza su postavljane u rupe na stropornim pločama, a ploče su potom postavljene kao splavovi na površinu vode. Biljke su pri svom rastu usvajale radioaktivne elemente, pa su oni zajedno sa biljakama uklanjani i odlagani.
Više o akvaponičnom gajenju biljaka otkrijte u priručniku koji možete da poručite na našem sajtu:
Priručnik: akvaponija – akvaponika
Autor članka:
Milovan Đukić
Msc. Biolog / Dipl. Ekolog