Biogas i đubrivo iz kućnog otpada
U prirodi, raspadom organske materije oslobađaju se različiti gasovi koji mogu biti otrovni, zapaljivi ili štetni. Sa druge strane, nagomilavanje organske materije deluje negativno po mnoge ekosisteme, naročito vodene.
Kako sprečiti štetan efekat gasova nastalih raspadom organske materije, kako iskoristiti nastale gasove i kako proizvesti kvalitetno organsko đubrivo za uzgoj biljaka? Otkrićete čitanjem ovog članka.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
Anaerobna digestija
Raspadom organske materije pod uticajem anaerobnih bakterija i arheja oslobađa se biogas. Ovaj proces se naziva anaerobna digestija, a ovako dobijen biogas možemo da izolujemo i korisimo za grejanje, kuvanje, dobijanje elektriciteta i slične potrebe. Proces digestije se odvija u anaerobnim digestorima koji mogu da koriste kućni otpad kao organsku materiju, a da istovremeno proizvode biogas i tečno đubrivo.
Primer
Odličan primer anaerobnog digestora jeste digestivni sistem krava. Iz ovog razloga, za uspostavljanje neophodnih mikroorganizama u veštačkim anaerobnim digestorima najčešće se koristi uzorak kravljeg izmeta.
Kako izgleda anaerobni digestor?
Digestor nije ništa drugo do jedna zatvorena boca, bure ili rezervoar, a može da se izgradi od različitih materijala kao što su cigle, beton, plastika, najlon i slično.
Dizajn anaerobnog digestora
Efikasnost anaerobnog digestora zavisi od 5 faktora, a prva tri se odnose na dizajn digestora.
USLOVI BEZ KISEONIKA
Prvi faktor se odnosi na to da digestor bude hermetiči zatvoren. Dakle, potrebno je osigurati da uslovi u digestoru budu takvi da nema kiseonika (anaerobna sredina) i da se spreči „curenje“ gasa.
ODNOS VODE I ORGANSKE MATERIJE
Drugi faktor se odnosi na unos vode i organske materije u digestor. Najidealnije bi bilo da količina vode u sistemu iznosi 50%, a da količina organske materije iznosi 40% zapremine digestora. Ostalih 10% služi kao mesto za skladištenje gasa.
Arheje su mikroorganizmi koji su najzasluženiji za obavljanje ovog procesa. One vole vodu, zato je naophodno da u digestoru postoji dovoljna količina vode. Voda će takođe uticati i na stopu difuzije kiseonika u digestor.
TEMPERATURA
Treći faktor se odnosi na temperaturu unutar digestora, a ona se održava postavljanjem izolacije ili ukopavanjem u zemlju. Temperatura u sistemu treba da se kreće od 10 do 40°C. Više temperature dovode do bržeg stvaranja biogasa, ali je potrebno pratiti temperaturni optimum za Arheje.
pH VREDNOST
Četvrti faktor se odnosi na pH vrednost (kiselost i baznost) organske materije. Na ulazu u digestor pH treba da iznosi oko 5,5 (kisela sredina). Ukoliko je pH vrednost na ovom delu manja, onda se dodaje pepeo ili krečnjak dok se ne postigne željena pH vrednost. Prilikom konverzije kiseline u metan sredina postaje neutralna.
Kada tečni fertilizator napusti digestor trebao bi da ima neutralnu pH vrednost. Ukoliko je pH manja, onda je to znak zakišeljavanja. Zakišeljavanje je rezultat prehranjivanja sistema ili njegovog prestanka sa radom. Zakišeljen sistem ne proizvodi biogas, a ukoliko se to desi najbolje bi bilo da se krene od početka.
TEMPERATURA I EFIKASNOST
Pri opsegu temperature između 10 i 30°C vreme razgradnje traje oko 30 dana. Ovakvi uslovi su stabilniji i lakše je kontrolisati sam proces.
Pri opsegu temperature između 30 i 40°C vreme razgradnje traje oko 15 dana. Potrebno obratiti pažnju prilikom rukovanja, održavanja i punjenja sistema.
Pri opsegu temperature između 40 i 50°C vreme razgradnje traje oko 3 dana. Ovakvi sistemi su nestabilni, ne podnose promene veće od 5°C.
ODNOS UGLJENIKA I AZOTA
Peti faktor predstavlja odnos između koncentracije ugljenika i azota (C:N) u organskom otpadu. Ukoliko želimo da imamo najefikasniji sistem, onda bi taj odnos trebao da iznosi 21:1.
Ukoliko se odlučimo za drugi tip otpada, kao što je kućni, onda je potrebno da ga kombinujemo tako da dobijemo odnos C:N približan 21:1. Odnos ugljenika i azota treba da bude u granicama između 16-25:1. Ako je ovaj odnos veći, onda nastaje manje gasa. Ako je odnos manji, onda nastaje više amonijaka.
ŠTA SE DODAJE U DIGESTOR?
Svinjski izmet. C:N odnos 14:1
Kuhinjski otpad. C:N odnos 15:1
Kravlji izmet. C:N odnos 21:1 – idealna sirovina
Trava. C:N odnos 27:1
Suvo lišće. C:N odnos 47:1
Slama. C:N odnos 87:1
Papir. C:N odnos 150:1
Karton. C:N odnos 560:1
IZBEGAVATI NA POČETKU
Materijali čije se dodavanje u početku izbegava, a naknadno se mogu dodavati su: drvo, piljevina, piletina, voće, sokovi, paradajz, kafa, ljuske, meso, riba i kosti.
ŠTA SE NIKAD NE DODAJE U DIGESTOR?
U digestor se nikad ne dodaju kiseline, plutajući materijali, deterdženti, sapuni i svi materijali koji utiču na pH vrednost ili koji ubijaju mikroorganizme.
Kako funkcioniše anaerobni digestor?
Najidealniji oblik digestora je oblik čajanke. Anaerobni digestor treba da poseduje tri otvora. Prvi otvor služi za unos organske materije i vode, a drugi otvor je namenjen za izdvajanje tečnog đubriva. Na samom vrhu, neposredno iznad mesta za skladištenje gasa, postavlja se cev za odvod biogasa do mesta njegove upotrebe.
Unutar digestora dolazi do konverzije organske materije u biogas. Materija se u sistemu zadržava 10-40 dana, a iseckani materijal se mnogo brže razlaže. Na površini vode u digestoru se izdvajaju masti i ulja, a na dnu proteini i ugljeni hidrati.
Proces se odvija kroz četiri koraka. Prvi korak jeste proces hidrolize kompleksnih organskih jedinjenja do tečnih polimera i monomera. Drugi korak je acidogeneza, odnosno pretvaranje ugljenih hidrata i aminokiselina u amonijak, masne kiseline i alkohole. Treći korak je proces acetogeneze odnosno nastanka vodonika, ugljen-dioksida i sirćetne kiseline. Poslednji korak jeste proces metanogeneze u kojem metanogeni mikroorganizmi iz vodonika i sirćetne kiseline stvaraju metan. Na kraju ovog procesa oslobađa se metan koji biva zadržan u zoni za skladištenje sve do njegove upotrebe.
Produkti anaerobne digestije
Na ovaj način, od organske materije nastaje 60% metana, oko 40% ugljen dioksida i oko 2% vodonik sulfida, kao gasovi, i tečno đubrivo. Proces je potpuno kontrolisan.
Dobijanje gasa na ovakav način spada u obnovljivi izvor energije, a utiče i na smanjenje emisije gasova staklene bašte.
Srodni članci
Više o biogasu možete pročitati u našim ostalim člancima klikom OVDE.
postovani, kako se zastititi od eksplizije unutar rezervoara(skladista za gas)
Краве су одувек биле темељ сеоског газдинства.
Претварају кабасту храну : коров , траву , лишће , легуминозе итд. у нпр. млеко.
Колико крава учини добро за екологију то скоро нико не помиње.
Сва ова прича око крава и метана личи ми на причу о маргарину, који је заменио маслац (путер ) јер је прича била да маслац не ваља за срце и крвне судове.
Данас се зна да је у питању био интерес а не забринутост за здравље људи.
То што сваки човек понаособ сваког дана баци ко зна колико најлон кеса и пластичних флаша у смеће те људе који утичу на јавно мњење уопште не занима.
Због чега ?
Зато што нису плаћени да пишу и говоре истину него су плаћени да раде за интерес оних који их плаћају.
Poštovani Aleksandre,
Hvala Vam na komentaru.
Potpuno se slažem sa onim što ste napisali.
Sve češće se u ekologiju meša politika, sa interesom određenih kompanija (lobiranje) koje pokušavaju da predstave neke potpuno prirodne stvari kao pogrešne i nemoralne (i obrnuto), kako bi sproveli svoje planove uz obmanjivanje javnosti.
Priznajem da je podatak koji je stojao za krave iz nekog ugla mogao da prikaže pogrešnu i nepotpunu sliku, koja svakako nije poenta ovog članka.
Svakako da krave imaju svoje mesto u prirodi i višestruki značaj kojim doprinose prirodi i čovečanstvu.