Kako i zašto uzgajati mikro alge?
Naziv mikroalge se odnosi na cijanobakterije i mikroskopske alge. To su fotosintetski mikroorganizmi koje naučnici smatraju odgovornim za stvaranje atmosfere (kiseonik), a samim tim i ovakvih uslova i ovakvog života na Zemlji.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
Primena Mikro Algi
Nazivaju se superhranom ili hranom budućnosti zbog visoke hranljive vrednosti (visoka koncentracija proteina, vitamina, minerala, vlakana…), kao i lekovitih svojstava (detoksikacija, antitumoralna aktivnost…). Poznati su čistači organizma, a koriste se i za: prečišćavanje vode, vazduha i otpada; obnovu zemljišta; dobijanje biogoriva (biogas, biodizel, biobutanol, bioetanol, bioelektricitet), biođubriva, kozmetike, hrane, stočne hrane, pića, lekova, bioplastike, vitamina, zasićenih masnih kiselina, antioksidanasa…
Neke od najpoznatijih mikroalgi su: Spirulina, Chlorella i Scenedesmus. Posebnu pažnju treba posvetiti prilikom rada sa toksičnim vrstama cijanobakterija.
Uzgoj mikro algi
Poznavanjem uslova u kojim žive i simulacijom tih uslova možemo za uzgojimo visoke koncentracije mikroalgi. Otkrivanjem i primenom ekološke valence, tj. optimalnih uslova za njihov rast i razvoj (uklanjanjem složenih prirodnih procesa kao što je kompeticija, promenljivost faktora sredine…), stvaramo mogućnost za daleko veću produkciju ovih organizama.
ŠTA JE POTREBNO ZA GAJENJE MIKROALGI?
Za uzgoj su potrebni nutrijenti (minerali, vitamini i voda), izvor svetlosti – sunčeva svetlost ili veštačka svetla za uzgoj (fluerescentna, led svetla…), odgovarajuća temperatura, odgovarajuća pH vrednost medijuma, ugljendioksid i naravno mikroalga koju želimo da uzgojimo.
Većina mikroalgi može da se gaji na sobnoj temperaturi (20-30°C) uz variranje od 5-10°C. Svetlosni režim se može podeliti na dva ciklusa: 12h svetla i 12h tame ili 15h svetla i 9h tame. Mešanje kulture u medijumu može da se vrši mešalicom ili uduvavanjem sterilnog vazduha (obezbeđuje CO2, sprečava sedimentaciju ćelija, poboljšava osvetljenost, izbegava se razlika u temperaturi i ubrzava razmena gasova).
OTVORENI I ZATVORENI SISTEMI
Uzgoj se može vršiti u otvorenim ili zatvorenim sistemima. Otvoreni sistemi su bazeni namenjeni za uzgoj algi za dobijanje biogoriva, biogasa, elektriciteta… Zatvoreni sistemi (fotobioreaktori) predstavljaju providne cevi ili panele u kojim se dobija čist proizvod koji je pogodan za ishranu (nema kontaminacije). Odličan primer ovakvog sistema je staklena flaša sa medijumom (nutrijenti+voda) u koji se pompom uduvava vazduh.
KISEONIK
Fotobioreaktor površine 1m2 uspešno ukloni 8 tona ugljen-dioksida (CO2) iz vazduha, na godišnjem nivou. Mikroalge su najefikasniji proizvođači kiseonika na planeti. Iz ovog razloga, mikroalge se sve češće koriste za prečišćavanje vazduha, ali i vode i zemljišta. U Singapuru, Nemačkoj i Japanu koriste fotobioreaktore u sklopu zgrada, tornjeva, kao i ogromnih postrojenja.
Laboratorijski uzgoj mikro algi
U laboratorijama mikroalge se uzgajaju na specifičnim medijumima poput podloge BG11 na kojoj se uglavnom uzgajaju cijanobakterije.
SASTOJCI BG11 PODLOGE:
NaNO3 (1,500g/l)
K2HPO4 x 3H2O (0,040g/l)
MgSO4 x 7H2O (0,075g/l)
CaCl2 x 2H2O (0,036g/l)
Na2CO3 (0,020g/l)
Limunska kiselina (0,006g/l)
Fe amonijum citrat (0,006g/l)
EDTA (0,001g/l)
A5 (Rastvor oligoelemenata (1ml/l):
H3BO3 (2,860g/l)
MnCl2 x 4H2O (1,810g/l)
ZnSO4 x 7H2O (0,222g/l)
MoO3 x 2H2O (0,390g/l)
CuSO4 x 5H2O (0,079g/l)
Co(NO3)2 x 6H2O (0,0494g/l)
PRIHRANA
Kao što možete da vidite, radi se o različitim solima tj. mineralima. Složićete se da ova tabela deluje konfuzno i da je nepraktično nabavljati sve ove komponente pojedinačno?
Mikroalge imaju slične zahteve za nutrijente kao i biljke, pa se za uzgoj mikroalgi može koristiti i tečno biljno đubrivo. Odličan medijum predstavlja i mineralna voda, ili čak i organski otpad npr. farmi. Naravno, kao i kod svake vrste na planeti, i ovde važi pravilo da je svaka mikroalga priča za sebe, tj. da se sve međusobno razliku po zahtevima za nutrijente i ekološke faktore.
Naš eksperiment
KORIŠĆENI MATERIJALI
Jedna plastična flaša zapremine 1.5l; pumpa za vazduh sa crevom i jednim rasprskivačem vazduha; fluerescentno svetlo; mehanički tajmer; tečno biljno đubrivo (Hesi Hydro Grow, samo 2ml tokom celog uzgoja); voda (česmuša koja je ostavljena tokom 2 dana da bi ispario hlor) i mikroalge.
PRIPREMA
U plastičnu flašu sa vodom dodali smo 2 ml tečnog mineralnog đubriva i uneli mikroalge. Dok smo hidroponski uzgajali biljke, na površini kamene vune se formirao tanak sloj mikroalgi. Njih smo skinuli sa površine kamene vune i uneli u flašu. Na pumpu za vodu smo prikačili providno crevo na čiji kraj smo postavili jedan kameni rasprskivač vazduha. Rasprskivač smo potom ubacili na dno flaše, a pumpu smo uključili. Flašu smo zatim postavili ispod fluerescentnog svetla. Pomoću mehaničkog tajmera smo podesili da režim svetlosti bude 12h svetla i 12h tame.
PRAĆENJE PROMENA
Već sutradan smo primetili da flaša postaje zelenkasta, a nakon 2 nedelje je poprimila tamno-zelenu boju. Mikroalge su kolonizovale celu flašu, a najbolje su rasle uz zidove flaše, na spoljašnjim zidovima creva i pri dnu. Dobijene mikroalge će biti iskorišćene kao mikrobiološko đubrivo za uzgoj biljaka.
PRIRODNI USLOVI
Kao zamena za veštačko svetlo mogla bi se koristiti prirodna sunčeva svetlost, a u tom slučaju ne bi bilo potrebe ni za tajmerom koji će da upravlja ciklusima dana i noći. Kao zamena za tečno biljno đubrivo bi mogla poslužiti mineralna voda.
Diskusija
Da li ste znali da se na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu nalazi najveća kolekcija mikroalgi na Balkanu?
Šta vi mislite o mikroalgama i njihovoj upotrebi?
Srodni članci
Pogledajte srodne članke OVDE.
Dobar dan,
interesuje me gde se mogu nabaviti mikro alge?
Pozdrav Marko,
Postoji više od 50.000 vrsta mikroalgi. Zastupljene su svuda: u vodi, u zemljištu i u vazduhu. Da bi se pojavile na nekom mestu sve što je potrebno jeste malo vode i svetlosti. Ostavite flašu vode pored prozora i boja vode će postati zelena, što bi značilo da su u toj vodi mikroalge.
Sa mikroskopom se proverava koje mikroalge su se pojavile, da li toksične cijanobakterije ili zelene alge. Bez kvalitetnog mikroskopa i znanja o mikroalgama, ne preporučujemo da gajite mikroalge zbog moguće interakcije sa toksičnim cijanobakterijama koje mogu da ispuštaju i gasovite toksine.
Ukoliko znate gde žive mikroalge koje želite da gajite, možete uzeti uzorak i umnožiti ih u običnoj flaši… Izolacija iz prirode se vrši na takav način.
U članku piše da se najveća kolekcija mikroalgi na balkanu nalazi na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Možete da se obratite profesorima sa PMF-a koji predaju predmete u vezi algi. Možda vam daju tačno određen soj mikroalgi koji želite.
U stranim zemljama postoje opcije da se kupe uzorci, obično sa instituta, ali pitanje je koliko je to izvodljivo za fizička lica iz Srbije.
Srdačan pozdrav.
na mome seoskom imanju sam pronašao termalnu vodu(32 stepena).uradio sve neophodne analize,i molim za kontakt kome da se obratim za njenu primenu (zanima me hidroponija i proizvodnja mikro algi)