Bolji rast biljaka pomoću mikroorganizama

Mikroorganizmi mogu da pruže širok spektar korisnih efekata koje možemo da iskoristimo u različite svrhe. Zahvaljujući tome, mikroorganizmi se primenjuju na različite načine u oblastima poput ekologije, poljoprivrede, medicine, prehrambene industrije, i slično.

Mikrobiološki preparati su preparati na bazi korisnih mikoorganizama. Ovi preparati u svom sastavu mogu da sadrže samo jednu ili više različitih vrsta mikroorganizama. Nastaju kao rezultat mikrobiološkog ispitivanja ekoloških osobina pojedinačnih mikroorganizama ili efekata koje ostvaruju različite grupacije mikroorganizama.

Nakon detaljnog ispitivanja, prvo u laboratoriji, a potom i na otvorenom polju, proveravaju se efekti potencijalno korisnih mikroorganizama. Nakon opsežnog istraživanja kreće komercijalna proizvodnja mikrobioloških preparata.

Koje su ključne osobine mikrobioloških preparata?

Štetan efekat ispoljavaju samo na organizme na koje želimo da utičemo
Efikasni su u malim koncentracijama
Brzo se razgrađuju, a ne zagađuju životnu sredinu
Nemaju karencu, nisu štetni po zdravlje ljudi
Pozitivno utiču na autohtonu mikrobnu populaciju

Primena mikrobioloških preparata prilikom uzgoja biljaka

Gotove sve grupe mikroorganizama, a prvenstveno bakterije, gljive i alge, utiču na rast i razvoj biljaka. Korisne vrste mikroorganizama ulaze u različite, direktne (npr. endomikoriza) ili indirektne (npr. ektomikoriza), odnose sa biljkama čime pospešuju njihov rast i razvoj.

Efekti korisnih mikroorganizama na biljke

Neke od najvažnijih uloga korisnih mikroorganizama na rast i razvoj biljaka odnose se na:

Zaštitu – zaštita od štetnih organizama (npr. patogeni MO) ili nepovoljnih uslova sredine (npr. neplodno tlo, nagle promene ekoloških faktora, itd).

Razgradnju teško rastvorljivih materija – biljka lakše usvaja hranljive materije iz podloge. Značajni procesi: Nitrifikacija, mineralizacija fosfora i drugih neophodnih nutrijenata.

Prilagođavanje podloge biljkama – koren lakše prodire kroz tlo, lakše stiže do vode, pH vrednost ostaje u poželjnom opsegu (olakšano usvajanje minerala), itd.

Povećavanje dostupnosti minerala i hemijskih jedinjenja (npr. azot, fosfor, biljni hormoni, šećeri i vitamini) – biljka brže, zdravije i bujnije raste. Značajni procesi: Mobilizacija fosfora, azotofiksacija.

Najčešće primenjivani korisni organizmi

Korisni mikroorganizmi se javljaju u svim sredinama gde imaju pogodne uslove za rast (odgovarajuća temperatura i vlažnost, hranljive materije, itd.). Dodatno unošenje korisnih mikroorganizama drastično poboljšava kvalitet i količinu prinosa. Biološki preparati koji se primenjuju prilikom uzgoja biljaka najčešće u svom sastavu uključuju neke od sledećih organizama:

1: Bakterije: Bacillus sp. (B. Subtillis, B. Megaterium var. Phosphaticum, B. Circulans, B. Brevis, B. Coagulans, B. Polymixa, B. Pumilus, B. Thuringiensis, B. Amyloliqufaciens, B. Laterosporus, B. Licheniformis, B. Macerans, B. Mycoides), Pseudomonas sp. (P. putida, P. fluorescens, P. striata), Paenibacilus sp. (P. Azotofixans, P. Polymixa), Rhizobium, Frankia, Azotobacter, Azospirillum, Beijerinkia, Arthobacter globiformis, Nitrosomonas sp., Nitrobacter sp., itd.

2: Gljive: Trichoderma sp. (T. harzianum, T. kongii, T. viride), Saccharomyces sp., Glomus sp. (G. intraradices, G. aggregatum, G. mosseae), Gigaspora margarita., Acaulospora sp. (A. flava, A. Flavopapillosa, A. papillosa, A. koreana), Scutellospora sp., Laccaria sp., Rhizopogon sp. (R. Amylopogon, R. Fulvigleba, R. Villosulus)

3: Alge: Anabaena azollae, Chlorella vulgaris

Akvaponični uzgoj biljaka nije moguć bez prisustva nitrifikacionih bakterija (npr. Nitrosomonas sp. i Nitrobacter sp.). Ovi organizmi razlažu amonijak koji ekskretuju ribe, a koji služi kao izvor azota – ključnog elementa za razvoj listova.