KORISNI MIKROORGANIZMI ZA BOLJI RAST BILJAKA
Mikroorganizmi mogu da pruže širok spektar korisnih efekata koje možemo da iskoristimo u različite svrhe. Zahvaljujući tome, mikroorganizmi se primenjuju na različite načine u oblastima poput ekologije, poljoprivrede, medicine, prehrambene industrije, i slično.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
MIKROBIOLOŠKI PREPARATI
Mikrobiološki preparati su preparati na bazi korisnih mikoorganizama. Ovi preparati u svom sastavu mogu da sadrže samo jednu ili više različitih vrsta mikroorganizama. Nastaju kao rezultat mikrobiološkog ispitivanja ekoloških osobina pojedinačnih mikroorganizama ili efekata koje ostvaruju različite grupacije mikroorganizama.
Nakon detaljnog ispitivanja, prvo u laboratoriji, a potom i na otvorenom polju, proveravaju se efekti potencijalno korisnih mikroorganizama. Nakon opsežnog istraživanja kreće komercijalna proizvodnja mikrobioloških preparata.
BIOLOŠKA AKTIVNOST ZEMLJIŠTA
Što je veća biološka aktivnost zemljišta, to je kvalitet zemljišta bolji. Dakle, što više korisnih mikroorganizama (i glista) u zemljištu ima, to bolje. Oni će polako razgrađivati organsku materiju, jačaće imunitet biljaka, blansiraće pH vrednost zemljišta, itd. Biološka aktivnost se povećava:
1: Korišćenjem mikro bioloških preparata tj. preparata sa korisnim mikroorganzmima (Bacilusi, trihoderme, mikrorizne gljivice, i sl.).
2: Povećanjem temperature i količine lakše rastvorljive organske materije (npr. kompost) raste i broj mikroorganizama.
Koje su ključne osobine mikrobioloških preparata?
- Štetan efekat ispoljavaju samo na organizme na koje želimo da utičemo (štetočine)
- Efikasni su u malim koncentracijama
- Brzo se razgrađuju, a ne zagađuju životnu sredinu
- Nemaju karencu, nisu štetni po zdravlje ljudi
- Pozitivno utiču na autohtonu mikrobnu populaciju
Primena mikrobioloških preparata prilikom uzgoja biljaka
Gotovo sve grupe mikroorganizama, a prvenstveno bakterije, gljive i alge, utiču na rast i razvoj biljaka. Korisne vrste mikroorganizama ulaze u različite, direktne (npr. endomikoriza) ili indirektne (npr. ektomikoriza), odnose sa biljkama čime pospešuju njihov rast i razvoj.
Efekti korisnih mikroorganizama na biljke
Neke od najvažnijih uloga korisnih mikroorganizama na rast i razvoj biljaka odnose se na:
Zaštitu – zaštita od štetnih organizama (npr. patogeni mikroorganizmi) ili nepovoljnih uslova sredine (npr. neplodno tlo, nagle promene ekoloških faktora, itd).
Razgradnju teško rastvorljivih materija – biljka lakše usvaja hranljive materije iz podloge. Značajni procesi: Nitrifikacija, mineralizacija fosfora i drugih neophodnih nutrijenata.
Prilagođavanje podloge biljkama – koren lakše prodire kroz tlo, lakše stiže do vode, pH vrednost ostaje u poželjnom opsegu (olakšano usvajanje minerala), itd.
Povećavanje dostupnosti minerala i hemijskih jedinjenja (npr. azot, fosfor, biljni hormoni, šećeri i vitamini) – biljka brže, zdravije i bujnije raste. Značajni procesi: Mobilizacija fosfora, azotofiksacija.
Najčešće primenjivani korisni organizmi
Korisni mikroorganizmi se javljaju u svim sredinama gde imaju pogodne uslove za rast (odgovarajuća temperatura i vlažnost, hranljive materije, itd.). Dodatno unošenje korisnih mikroorganizama drastično poboljšava kvalitet i količinu prinosa. Biološki preparati koji se primenjuju prilikom uzgoja biljaka najčešće u svom sastavu uključuju neke od sledećih organizama:
BAKTERIJE
Bacillus sp. (B. Subtillis, B. Megaterium var. Phosphaticum, B. Circulans, B. Brevis, B. Coagulans, B. Polymixa, B. Pumilus, B. Thuringiensis, B. Amyloliqufaciens, B. Laterosporus, B. Licheniformis, B. Macerans, B. Mycoides), Pseudomonas sp. (P. putida, P. fluorescens, P. striata), Paenibacilus sp. (P. Azotofixans, P. Polymixa), Rhizobium, Frankia, Azotobacter, Azospirillum, Beijerinkia, Arthobacter globiformis, Nitrosomonas sp., Nitrobacter sp., itd.
GLJIVE
Trichoderma sp. (T. harzianum, T. kongii, T. viride), Saccharomyces sp., Glomus sp. (G. intraradices, G. aggregatum, G. mosseae), Gigaspora margarita., Acaulospora sp. (A. flava, A. Flavopapillosa, A. papillosa, A. koreana), Scutellospora sp., Laccaria sp., Rhizopogon sp. (R. Amylopogon, R. Fulvigleba, R. Villosulus)
MIKROALGE
Anabaena azollae, Chlorella vulgaris
PRIMER UPOTREBE - AKVAPONIJA
Akvaponični uzgoj biljaka nije moguć bez prisustva nitrifikacionih bakterija (npr. Nitrosomonas sp. i Nitrobacter sp.). Ovi organizmi razlažu amonijak koji ekskretuju ribe, a koji služi kao izvor azota – ključnog elementa za razvoj listova.
