Kako rešiti sve ekološke probleme?
Zagađena životna sredina (vazduh, voda i zemljište) je glavni razlog povećanja broja obolelih od najrazličitijih bolesti. Ukoliko već znamo da je životna sredina sve zagađenija, zašto se čudimo što smo mi, naši članovi porodice ili neko od naših poznanika, bolesni?
Sve što se nalazi u vazduhu, u nekom trenutku mora da završi na zemlji. Veliki deo onog što se nalazi u ili na zemlji na kraju se spira i odlazi u vodu. Preko sve tri sredine mi se svakodnevno trujemo, zato što smo izloženi toksičnim gasovima, toksinima, patogenim i parazitskim organizmima, prljavštinama, itd.
Zagađen vazduh
Zagađen vazduh, u odnosu na vodu i zemljište, najbrže utiče na zdravlje čoveka. Prvo izaziva probleme sa plućima, zatim prelazi u krvotok, a potom u mozak i sve ostale organe. Što je zagađeniji vazduh to se nagomilavanje problema u organizmu brže dešava. Ukoliko imate problema sa organima za disanje, velika je verovatnoća da je uzrok tih problema upravo zagađen vazduh.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
Zagađena voda
Zagađena voda prvo utiče na crevni sistem, zatim bubrege, a potom i na sve ostale organe. Što je zagađenija voda koju pijemo, to će bubrezi teže da je prečiste. Ukoliko imamo problema sa bubrezima (npr. kamenje u bubregu), velika je verovatnoća da je uzrok tih problema upravo zagađena voda.
Iz zagađene vode ne možemo da dobijemo zdrave vodene organizme koje koristimo u ishrani (npr. ribe, rakovi, školjke, itd.). Toksini, prljavštine, patogeni organizmi i paraziti iz vode, kao i preko ishrane, završavaju u nama.
Zagađeno zemljište
Iz zagađenog zemljišta ne možemo da dobijemo čistu hranu (npr. biljke i gljive). Zagađena hrana prvo utiče na crevni sistem, zatim na krvni sistem i jetru, a potom na sve ostale organe. Ukoliko nakon jela povratite ili dobijete dijareju, to su prvi znaci trovanja hranom.
Destruktivno ponašanje
Da li ste ikada videli ili doživeli nešto od onoga što ćemo u nastavku da nabrojimo?
- Švrljotine i pokušaj umetnosti po zidovima kuća, zgrada, liftova i trotoara? Čak i po privatnim objektima?
- Oštećenja izazavana ljudskom rukom na igralištima i javnim mestima? Polomljene klupe, pokradene koševe, oštećene golove, pokidane ljuljaške, razbijene izloge…
- Ogrebotine uklesane ključevima ili noževima u busevima, na školskim klupama ili po drveću?
Ili
4. Gomile opušaka koje je neko bacio sa prozora svojih stanova?
5. Gomile smeća neposredno pored kontejnera ili kante za smeće?
6. Smeće po ulicama, parkovima i travnjacima, u rekama, jezerima i generalno u prirodi?
7. Pseći i ljudski izmet po ulicama, parkovima, igralištima i travnjacima?
8. Izlepljene zidove zgrada, i saobraćajne znakove, pocepanim flajerima i raznoraznim papirima?
ILI
9. Preveliku buku koja dolazi iz stanova ili kafića u periodima kućnog reda?
10. Opasne pse bez brnjice na ulicama ili čopore napuštenih pasa?
11. Pušače koji prolaznicima duvaju dim direktno u facu?
12. Tuče i nasilje na javnim mestima ili u stanu pored?
13. Počupano drveće i ogoljene travnate površine?
Destruktivni mentalitet
Kada je neko nezadovoljan životnom situacijom ili je iznerviran i besan, mnogo se bolje oseća kada razbije nešto. Generalno, veliki broj ljudi poseduje destruktivni mentalitet. Većina ljudi dostigne određeni stepen želje za uništavanjem barem u nekom delu svog života. Umesto da se višak energije usmeri ka pozitivnim aktivnostima, energija se usmerava na uništavanje. Ovaj mentalitet se prenosi sa roditelja na decu, a svoj vrhunac besa i destrukcije postiže se u periodu puberteta.
Kako rešiti sve ekološke probleme!? Video prikaz problematike. Izvor: Steve Cutts
LJUDI SA DESTRUKTIVNIM MENTALITETOM
Upravo su ljudi sa dominantno destruktivnim mentalitetom glavni zagađivači životne sredine. Oni uopšte ne mare za to što čine štetu drugima ili njima samima. Nije im bitno za to što će to isto smeće neko drugi morati da uklanja. Ne razmišljaju o tome kako će se taj neko osećati dok bude čistio, da li će mu biti teško, da li će se razboleti u toku tog procesa, itd.
Nije ih briga za to da li će neko ugaziti u izmet koji su ostavili za sobom ili svojim ljubimcem. Nije ih briga da li će se neko razboleti, prestrašiti ili umreti. Takve osobe misle samo na svoje potrebe i nisu u stanju da brinu za druge. Dakle, radi se o jako sebičnim ili nesvesnim osobama.
Kako rešiti sve ekološke probleme?
Svi ekološki problemi se ne mogu rešiti odjednom. Međutim, u nastavku teksta navešćemo korake koje je neophodno sprovesti da bismo bili na pravom putu za rešavanje gotovo svih ekoloških problema.
Sprovođenje Zakona i propisa
Zbog postojanja velikog broja ljudi sa destruktivnim mentalitetom, neophodno je uključivanje državnih organa koji bi velikim kaznama sankcionisali takvo ponašanje, bez ikakvih izuzetaka. Kazne moraju da budu što veće, kako za pojedince, tako i za firme, industriju i državne ustanove.
U većini slučajeva postoje propisi za sankcionisanje, međutim, oni ne bivaju adekvatno sprovedeni. Naročito kada se radi o ljudima koji su iz nekog razloga privilegovani. Samo redovne i što veće kazne mogu da urazume destruktivno nastrojenog i sebičnog čoveka. Sprovođenje zakona i propisa čini ključni korak rešavanja ekoloških problema na nivou cele države.
Svako da radi svoj posao
Ukoliko ljudi koji nemaju veze sa ekologijom (sve osobe koje nisu iz struke, npr. političari, ekonomisti, glumci, keramičari, itd.) obavljaju ekološke poslove, kako očekivati da će stručno obaviti “svoj” posao? Ključne ekološke probleme trebalo bi da rešavaju prvenstveno stručne osobe.
Kućno vaspitanje
Svaki pojedinac, a naročito roditelj, trebao bi prvo da nauči kako da kontroliše svoju destruktivnu prirodu. Kada bismo uspeli da višak svoje energije usmerimo na stvaranje, umesto na uništavanje, to bi bio odličan početni korak.
Deca se prvo ugledaju na članove svoje porodice, prvenstveno na roditelje. Ukoliko roditelji čine loša dela, to će deca odmah da prihvate, a potom i sama da čine. To će im postati svakodnevica i sasvim normalna navika. Ovaj korak se odnosi na učenje dece od strane roditelja kako da višak energije ne usmeravaju na uništavanje. Za to je neophodno da to prvo roditelji nauče.
Obrazovni sistem
Sa decom koja su od roditelja naučena destruktivnom mentalitetu jako je teško raditi. S toga i ne čudi to što takva deca prave mnogo problema u školi. Učitelji su navikli na takva ponašanja, pa i ne čudi što se konstantno ponavljaju. Prosvetni radnici bi trebalo da steknu autoritet nad decom, kao i da ih dalje usmere. Međutim, ukoliko nisu sprovedena prethodna 2 koraka, to je jako teško učiniti.
Prioritet školstva ne bi trebalo da bude učenje dece bespotrebnoj (neprimenjivoj) teoriji. Sve što nije primenljivo u realnom životu, to samo sputava učenike. Prvi korak trebalo bi da bude socijalizacija dece kroz igru i druženje. Zatim, usmeravanje njihove energije u kreativnost na osnovu njihovih interesovanja i talenata. Potom, primena korisne teorije kroz praksu. Na kraju, osposobljavanje dece na osamostaljenje, tj. samostalan rad.
Šta dobijamo rešavanjem ekoloških problema?
Realizacijom prethodno navedenih koraka ne dobijamo samo nove generacije sa manjom količinom destruktivne energije, nego i bolje i sposobnije ljude, ali i istovremeno rešavanje ekoloških problema (npr. poboljšavanje zdravstvenog stanja celokupnog stanovništva).
Ekologiju ne čini samo zaštita životne sredine, nego i odnos čoveka ka drugim ljudima, ka živom svetu i prirodi, kao i poboljšavanje kvaliteta života. Rešavanje gotovo svih ekoloških problema isključivo dolazi kao posledica promene iz destruktivnog mentaliteta u stvaralački mentalitet kod celokupnog stanovništva.
Šta svako može da učini?
1: Usmeriti svoju energiju u stvaranje vrednosti i sprečiti da svojim ponašanjem negativno utičemo na druge
2: Decu naučiti kako da budu kreativna i kako da ispolje svoje dobre osobine (bez destrukcije i nasilja)
3: Ne razbacivati se sa vodom, hranom i ostalim prirodnim resursima (drvo, ugalj, itd.)
4: Sortirati otpad i propisno odlagati ukoliko postoji lokalni sistem reciklaže
5: Bacati smeće isključivo na mesto koje je predviđeno za to, nikako u životnu sredinu
Preporuka
Napisali smo e-knjigu (Život u blagostanju) o postepenim promenama koje je potrebno da prođe svaki pojedinac da bi ostvario lični prosperitet. Ukoliko želite da otkrijete nešto više o tome kako možete jednostavno da napredujete ili kako da poboljšate uslove života, knjigu možete da preuzmete putem linka koji se nalazi OVDE.
Srodne članke možete da otvorite, prelistate ili pročitate klikom OVDE.
