Kompost: Kako i šta kompostirati?
Kompost nastaje raspadom različitih organskih materijala. Pri adekvatnim uslovima, uz dovoljno vremena, gotovo svi biorazgradivi materijali postaju kompost.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
Zašto kompostirati?
Organski otpad koji završi na deponiji ili izmešan sa ostalim vrstama otpada može da bude jako opasan po ljude i životnu sredinu. To se dešava u procesima anaerobne digestije, odnosno prilikom raspada organske materije u odsustvu kiseonika. U ovakvim situacijama često nastaju štetni, kancerogeni i otrovni gasovi i hemikalije.
Kompostiranjem nastaje visoko-kvalitetni supstrat od organskog otpada, čime on ne završava na deponiji i ne šteti životnoj sredini. Dakle, kompostiranje predstavlja reciklažu organskog otpada iz razloga što od otpada nastaje nova sirovina.
Kako nastaje?
Već smo spomenuli da kompost nastaje raspadom organskih materijala. Međutim, šta je ono što dovodi do raspadanja organske materije? Naravno, radi se o prisustvu mikroorganizama koji luče enzime kojim razlažu mrtvu organsku materiju da bi je koristili za svoj rast i umnožavanje.
U nastanku komposta ključnu ulogu imaju aerobni mikroorganizmi, prvenstveno bakterije i gljivice. Ovo “aerobni” znači da se radi o mikroorganizmima koji zahtevaju prisustvo kiseonika da bi “normalno živeli”. Zbog uloge aerobnih mikroorganizama kompostiranje čini proces aerobne digestije. Što je veća količina korisnih mikroorganizama, to je proces kompostiranja brži.
Kako uneti mikroorganizme?
Mikroorganizmi su prisustni svuda oko nas, a dovoljno je prisustvo male količine hranljivih materija i vode da bi živeli u blagostanju. Dakle, organska materija sa vodom je sve što je potrebno za pojavu mikroorganizama. Međutim, da bi u kompostu dominirali aerobni mikroorganizmi, potrebno je prisustvo kiseonika. Veća količina kiseonika osigurava dominaciju aerobnih mikroorganizama u otpadu, a sam kompost brže nastaje.
Kako izgleda komposter?
Za nastanak komposta nije neophodno da postoji komposter. Sve što je potrebno jeste da napravite gomilu od organskog otpada i da je prekrijete tankim slojem zemlje. Međutim, iako je ovo najjednostavniji način, ovaj metod ima dosta mana. Na primer, vetar, kiša i različiti vremenski uslovi mogu da dovedu do spiranja i rasipanja komposta. Takođe, štetočine na ovaj način lakše dolaze do komposta.
KOMPOSTERI
Može da se izgradi od različitih materijala (npr. od plastičnog bureta, žičane ograde, drveta, itd.). U principu, pogodan je bilo koji materijal koji neće uticati na kvalitet komposta, a koji se lako ne raspada i može da podnese vlažne i tople uslove. Na primer, nije poželjno koristiti toksičnu plastiku, teške metale, materijale sa opasnim hemikalijama, itd.
Oblik kompostera nije bitan (npr. kružni, kvadratni, itd.) sve dok kroz kompost prolazi dovoljna količina vazduha. Upravo iz ovog razloga, komposter mora da poseduje šupljine u vidu rupa i proreza kroz koje će prolaziti vazduh.
Šta se dodaje u komposter?
Za dobijanje kvalitetnog komposta jako je važno korišćenje 2 grupe organskog otpada:
- Smeđi materijali koji su bogati ugljenikom. Ovde spadaju piljevina, lišće, karton, grančice, slama, itd. Ovi materijali su obično suvlji, čvrstiji i sporije se razlažu.
- Zeleni materijali su bogati azotom koji je osnovni element za razvoj listova i obavljanje procesa fotosinteze. Ovde spadaju: trava, cveće, ostaci od voća i povrća, talog i filteri od kafe, itd. Ovi materijali su obično puni vode i brzo se razlažu.
OPTIMALAN ODNOS MATERIJALA
Idealan odnos smeđeg i zelenog materijala trebalo bi da bude 3:1 u korist smeđeg materijala, zbog dobijanja odgovarajućeg odnosa ugljenika i azota u smeši. Ovaj odnos nije striktan, pa postoje i odnosi 2:1 ili čak 1:1. Smeđi materijali su često krupniji, pa stvaraju bolju prozračnost (više kiseonika) u okviru komposta.
Kako popuniti komposter?
Dodavanje organske materije obično ide u slojevima debljine do 10 cm. Prvi sloj obično čine smeđi materijali, zemlja ili kompost, zato što u ovim materijalima postoji veća količina korisnih mikroorganizama. Zatim sledi tanji sloj zelenih materijala. Ovi materijali raspadom dovode do bržeg zagrevanja komposta.
Debeli slojevi zelenih materijala mogu da dovedu do stvaranja zona bez kiseonika, što bi dovelo do pojave neželjenih bakterija, stvaranja neželjenih produkata i sputavanja korisnih mikroorganizama. Nakon zelenog sloja sledi ponovo smeđi i tako naizmenično. Poslednji sloj je poželjno da bude tanak sloj zemlje ili nekon prozračnog tamnijeg materijala koji će štititi kompost od neželjenih organizama.
ODRŽAVANJE VLAŽNOSTI
Umereno navlažiti nakon formiranja svakog sloja. Na nedeljnom ili mesečnom nivou, poželjno je prevrtanje ili mešanje materijala da se slojevi ne bi slegli i zbili (gubljenje kiseonika).
Koje materijale treba dodavati?
- Voće, povrće i ljuske orašastih plodova
- Granje, lišće, trava, slama, kućne biljke, piljevina, kora od drveta
- Ljuske od jaja
- Talog i filteri od kafe
- Kesice čaja
- Usitnjene nemasne novine, papir i karton
- Pamučne i vunene krpe
- Kokosova vlakna, treset, kamenu vunu i dr. supstrate koji su korišćeni za uzgoj biljaka.
- Zemlja
Koji materijali se ne dodaju?
- Nerazgradivi otpad – Na primer, gume, plastika, metali, itd.
- Kalcijum karbonat (kreda) – Dovodi do gubljenja azota i utiče na stvaranje neprijatnih mirisa.
- Životinjski izmet – Može da se koristi u termofilnim komposterima koji razvijaju mnogo više temperature u odnosu na male kućne kompostere. Potrebno je postići više temperature da bi se pobili patogeni mikroorganizmi, paraziti i štetočine.
MESO, MLEKO I KOSTI
- Mesni i mlečni proizvodi i kosti – Ista situacija kao i u prethodnom slučaju.
- Masti, ulja i debele grane – Veoma sporo se razlažu.
- Organska materija tretirana štetnim i otrovnim hemikalijama (npr. trava tretirana pesticidima) – Ubija mikroorganizme, štetiti biljkama, a na kraju i ljudima.
- Lišće oraha – Sadrži toksin juglon koji sputava rast biljaka (herbicid). Međutim, toksin može da se razloži pri višim temperaturama, ali je sigurnije izbegavati upotrebu ovog lišća.
- Obolele biljke – Mogu da zaraze kompost insektima, patogenim i štetnim mikroorganizmima.
KOROVI I OPASAN OTPAD
- Korovi koji su dali semena – Semenke korova u kompostu mogu da isklijaju umesto željenih biljaka.
- Pepeo – ubija mikroorganizme.
- Cigarete – Teško se razlažu, ispuštaju toksine.
- Opasan otpad
Kako ubrzati proces kompostiranja?
Vreme neophodno za nastanak zrelog komposta varira od uslova u samom komposteru, kao i od materijala koji se koriste prilikom kompostiranja. Sam proces može da traje od mesec dana (manji komposteri sa kontrolisanim uslovima) do nekoliko godina (velike kompostne gomile na otvorenom polju). Proces se može ubrzati na sledeće načine:
Više kiseonika
Obezbediti što veću koncentraciju kiseonika prirodnim putem. Ovo se rešava provetravanjem, redovnim mešanjem i prevrtanjem komposta, pravljenjem rupa ili proreza na komposteru, i slično. Jako je važno da ne pritiskate materijale pri proizvodnji komposta. Što rastresitije naslažete otpad to bolje. Unutar kompostera koji se mešaju okretanjem, kompost čini 70% zapremine kompostera, a vazduh oko 30%.
Umerena vlažnost
Redovno vlažiti kompost. Kompost ne bi trebalo da bude potpuno suv, ali ni prenatopljen vodom. Odsustvo vode dovodi do isušivanja mikroorganizama, a prevelika količina vode do gubitka kiseonika. Dakle, kompost bi trebalo da bude umereno vlažan. Ukoliko bismo pravili grudvu od komposta, ne bi trebalo da curi voda, ali bi trebalo da se oseti vlažnost. Vlažnost komposta u procentima trebalo bi da se kreće oko 50-60%.
Adekvatna drenaža
Formirajte adekvatnu drenažu. Komposteri se najčešće postavljaju direktno na zemlju da bi višak vode mogao da drenira. Ukoliko višak vode ne drenira, onda će kompost biti prenatopljen i smanjiće se koncentracija kiseonika.
Zaštita od smrzavanja i grejanje
Kompost je potrebno zaštititi od smrzavanja. Na temperaturama ispod 15 stepeni mikroorganizmi su usporeni, a ispod 0 stepeni su gotovo potpuno neaktivni.
Raspadanjem organske materije oslobađa se toplota. Unutar kompostne gomile temperatura brzo poraste na 50 do 60 stepeni. Otpad koji se nalazi u gomili bolje zadržava toplotu u odnosu na rasut otpad.
PREKRIVANJE
Prekrivanjem komposta tankim slojem zemlje (svega nekoliko cm) poboljšava se zadržavanje toplote u hladnijim uslovima. Ovo se dodatno pravda time što zona zemljišta na dubini od 1cm čini mikrobiološi najaktivniju zonu zemljišta. Tanak sloj zemlje smanjuje neprijatne mirise i smanjuje privlačenje muva i insekata koje ovakvi mirisi privlače.
Izlaganjem kompostera suncu ubrzava sezrenje komposta, ali treba obratiti pažnju da ne dođe do isušivanja. Međutim, svakako je bolje držati kompost u hladu, nego rizikovati da se osuši.
preparati za ubrzavanje procesa
Dodavanjem mikrobioloških i drugih preparata (npr. kamilica). Mikrobiološki preparati predstavljaju mikroorganizme namnožene u laboratoriji i upakovane u bočice ili flašice. Na ovaj način se veštačkim putem unose korisni mikroorganizmi, najčešće bakterije iz roda Bacillus i gljivice iz rodova Trichoderma i Saccharomices. Ovi mikoorganizmi takođe poboljšavaju rast i razvoj biljaka kroz zaštitu, jačanje imunog sistema i olakšavanje usvajanja nutrijenata. Aroma Brix i Cell Guard su odlični primeri mikrobioloških preparata.
Gliste
Dodajte gliste. Gliste dodatno usitnjavaju organsku materiju, istovremenom čineći je rastresitijom. Gliste povećavaju sadržaj azota, fosfora i kalijuma (NPK – ključni minerali za rast i razvoj bljaka). Najidelnije gliste za pravljenje glistenjaka su Eisenia fetida i Lumbricus rubellus.
Usitnjavanje organskih materijala
Dodatno usitnite sastojake. Veći komadi otpada sporije se razlažu.
Podešavanje pH vrednosti
Održavajte optimalnu pH vrednosti komposta. Reakcija sredine, tj. pH vrednost (kiselost/baznost), je jako važna prilikom uzgoja gljiva, algi, riba, biljaka i mikroorganizama. Različitim organizmima odgovara različita pH vrednost sredine u kojoj žive. Korisnim mikroorganizmima koji stvaraju kompost najviše odgovara pH opseg između 5,5-7,5. Dakle, radi se o neutralnoj do blago kiseloj sredini. Isti ovaj opseg u potpunosti odgovara većini biljaka.
Praćenjem pH vrednosti (ph meračem ili lakmus trakicama) unutar komposta, kao i njenom regulacijom (kiselinama ili bazama), ubrzava se proces nastanka komposta. U kompost nije poželjno dodavati ništa što je ili previše kiselo ili previše bazno. Idealna voda za vlaženje komposta je kišnica koja je blago kisela (pH oko 6).
Kako izgleda zreo kompost?
Zreo kompost je rastresit supstrat tamne boje koji miriše kao sveža zemlja. Ukoliko nema ovakve karakteristike, onda proces ili nije završen ili su u komposter dodavane materije koje ne bi smele da budu dodavane.
Zašto je dobar za biljke?
- U prirodi biljke dobijaju hranu upravo na ovakav način, tj. raspadom postojeće organske materije (opalog lišća, grančica, korenja, životinjskih ostataka, itd.).
- Organski izvori hranljivih materija su zdraviji i kvalitetniji za rast same biljke, u odnosu na mineralnu prihranu, a samim tim utiču i na kvalitet, miris i ukus.
- Odlično zadržava vlagu i vazduh što je jako važno prilikom uzgoja biljaka.
KVALITETAN SUPSTRAT
- Biljke ga jednostavno dodatno razlože do oblika (npr. minerali, prosti organski molekuli, itd.) koji lako mogu da usvoje.
- Jednostavno se meša sa drugim supstratima (npr. perlit, pesak, vemikulit, treset i zemlja) da bi se razblažio ili prilikom pravljenja različitih mikseva koji odgovaraju različitim biljkama.
- Poboljšava kvalitet zemljišta, naročito glinovitog ili peskovitog. Omogućava adekvatnije zadržavanje vode i vazduha unutar zemljišta, unosi korisne mikroorganizme, itd.
SRODNI ČLANCI
Srodne članke možete da otvorite klikom OVDE.
