Akvaristika - Kako urediti akvarijum?
Termin „akvaristika“ se odnosi na čuvanje vodenih organizama u kućnim akvarijumima. Prva asocijacija na akvaristiku su svakako ribe. Međutim, u akvarijumima se često čuvaju i drugi vodeni organizmi, poput različitih vodenih biljaka, rakova, puževa, vodozemaca, itd.
PODELA AKVARISTIKE
Akvaristiku možemo da podelimo na:
- Slatkovodna akvaristika – čuvanje organizama koji žive u slatkim vodama – najčešći tip
- Morska akvaristika – čuvanje organizama koji žive u slanim vodama
- Prelazna akvaristika – čuvanje organizama koji žive u brakičnim vodama
Akvaristika može da se kombinije sa drugim tehnikama čuvanja i uzgajanja organizama, a možemo da izdvojimo:
- Akvaterarijumi, tj. Paludarijumi – kombinacija akvarijuma i terarijuma u kojem se čuvaju vodeni i kopneni organizmi. Kao dodatak klasičnim akvarijumima najčešće se dodaju vodozemci sa kopnenim biljakama na delu unutar akvarijuma koji nije potopljen u vodi. Odličan primer paludariuma nalazi se u nastavku:
- Akvaponija – spoj akvakulture i hidroponike. Često se koristi kombinacija akvarijuma i hidroponskog sistema za pravljenje akvaponičnog sistema. U ovom slučaju uzgajaju se salate, začini, povrće, cveće i voće uz pomoć akvarijumske vode (i riba) koja služi kao izvor prihrane. Većina kopnenih biljaka bi mogle da se uzgajaju na ovakav način.
PRIMENA AKVARISTIKE
Mogućnosti sa akvaristikom zavise samo od mašte akvariste. Većina ljudi se bave akvaristikom kao hobijem, dok neki ljudi akvaristiku doživljavaju kao biznis (npr. prodaja akvarističke robe, uređivanje akvarijuma, edukacija, istraživački rad, eko-umetnost, itd.).
EKOLOŠKI ZNAČAJ AKVARISTIKE
Iako se radi o jednom od najstarijih hobija, profesionalci akvaristiku podižu na jedan veći nivo. Naime, od jednog klasičnog akvarijuma mogli bismo dobiti jedan vodeni ekosistem u kojem bi kombinovanjem različitih organizama dobili relativno stabilne uslove za život svakog člana ove zajednice. Ovakvi ekosistemi su odlični za proučavanje ekologije, tj. međusobnih odnosa između organizama u jednom polu-veštačkom vodenom ekosistemu. Takođe, ovakvi ekosistemi mogu da posluže za umnožavanje ugroženih vodenih organizama koji bi poslužili za naknadno vraćanje u prirodne ekosisteme. PAŽNJA: Zabranjeno je ubacivanje organizama koji nisu iz naših krajeva u lokalne vodene ekosisteme!
Svakako da bavljenje akvaristikom nije moguće bez proučavanja ekologije organizama koji se čuvaju ili uzgajaju u jednom akvarijumu. Takođe, neophodno je poznavnaje prirodnih procesa i uslova koji su neophodni da bi se postigao balans u akvarijumu, odnosno da bi organizmi u akvarijumu uopšte preživeli.
OBIK I DIMENZIJE AKVARIJUMA
Najčešće se koriste akvarijumi u obliku kvadra, kocke ili polu-lopte. Ovakvi oblici su najčešći, najpogodniji i najprihvatljiviji. Međutim, akvarijumi mogu da budu različitih oblika. Odabir oblika, kao i dimenzije, akvarijuma najčešće zavisi od izbora i mogućnosti akvariste, kao i od vrste organizama koji se u datom akvarijumu čuvaju. Duži i širi akvarijumi (veća dodirna površina sa vazduhom) su mnogo bolje rešenje od uskih i dubokih akvarijuma.
Organizmi koji se čuvaju u akvarijumu nisu namenjeni za ishranu, kao što nije poželjno korišćenje riba u ishrani koje su uzgajanje u bazenima manjim od 200L zapremine. Prilikom izrade akvarijuma najčešće se koriste netoksični materijali, poput stakla i netoksične providne plastike.
PODLOGA ZA AKVARIJUM
U zavisnosti od kompleksnosti zajednice organizama u akvarijumu zavisi potreba za korišćenjem podloge u akvarijumima. Značaj podloge ogleda se u sledećem:
- Namnožavanje korisnih mikroorganizama – Podloga povećava unutrašnju površinu u akvarijumu i pruža mnogo više mesta za namnožavanje korisnih mikroorganizama. Korisni mikroorganizmi (prvenstveno bakterije i protozoe) imaju više uloga u okviru akvarijuma, a najvažnije su rastvaranje štetnog amonijaka (ekskrement riba) i razlaganje ostale organske materije (npr. nepojedene riblje hrane i ribljeg fecesa). Za namnožavanje mikroorganizama pogodniji su naboraniji supstrati.
- Ukorenjavanje biljaka – Podloga služi kao oslonac i mesto za ukorenjavanje biljaka. Korisni mikroorganizmi rastvaraju organsku materiju i olakšavaju biljkama njeno usvajanje. Biljke obogaćuju vodu kiseonikom koji je neophodan, kako ribama, tako i korisnim mikroorganizmima.
- Obezbeđivanje hranljivih materija za biljke – Podloga može da posluži kao izvor hranljivih materija za biljke.
- Odlaganje ikre – U zoni podloge ili uz biljke.
- Estetski značaj – Neke podloge služe isključivo da bi poboljšale izgled akvarijuma.
Kao podloga u akvarijumama najčešće se koriste:
- Pesak (npr. silver sand)
- Šljunak (pea gravel i/ili kvarcni šljunak)
- Kamenje različitih dimenzija
- Alfagrog
- Laterit
AERACIJA I FILTRACIJA
Neophodno je da postoji odgovarajuća količina kiseonika u vodi da bi organizmi mogli da dišu, tj. žive. Kisenik u vodu ulazi iz vazduha (veća površina voda = više kiseonika u vodi), biva oslobođen od strane algi i biljaka iz akvarijuma ili se uduvava pomoću akvarijumskih pumpi za vazduh. Akvarijumske pumpe su povezane providnim crevom sa rasprskivačem vazduha koji se postavlja na dno akvarijuma. Uduvavanje vazduha (aeracija) takođe poboljšava izgled akvarijuma. Providno crevo je nevidljivo u vodi.
Biljkama je neophodan i izvor ugljen-dioksida (CO2). CO2 u vodu ispuštaju ribe, puževi i protozoe, a u zavisnosti od količine biljaka, ponekad je potreban i dodatni izvor CO2. Kao dodatni izvor CO2 najčešće se koriste CO2 kapsule. Mešanjem šećera i kvasca u vodi oslobađa se CO2 koji preko pumpe može da se unese u akvarijum. Dodavanje CO2 se vrši u toku dana, zato što biljke noću ne vrše proces fotosinteze.
Filtracija je neophodna da bi se akvarijumska voda prečistila od neželjeni materijala, hemikalija i drugih prljavština. Delimična filtracija je moguća redovnom zamenom većine vode sa čistom vodom. Efikasnije rešenje čini korišćenje filtera koji će očistiti vodu od mehaničkih, hemijskih i bioloških nečistoća. U svrhu filtracije često se koriste filteri sa aktivnim ugljem. Aktivni ugalj zahvaljujući velikoj površini zarobljava nečistoće u okviru svojih struktura – sitnih rupica.
OSVETLJENJE I GREJANJE AKVARIJUMA
Neophodno je obezbediti dovoljnu količinu svetlosti sa odgovarajućim trajanjem osvetljenosti da bi svi organizmi u akvarijumu bili zdravi (rast biljaka, biološki sat svih organizama, itd.). U tu svrhu se koristi rasveta prilagođena akvarijumskim organizmima, prvenstveno biljkama i ribama. Svetlosni spektar koji bi trebalo da pokrva ova rasveta sastoji se od belog, plavog, zelenog i crvenog spektra.
Česta je upotreba LED rasvete, fluorescentnih i CFL sijalica. Trajanje osvetljenosti zavisi od dužine dana, vrste biljaka i riba koje se gaje i položaja akvarijuma. Trajanje svetlosti tokom 8h dnevno čini solidno rešenje. Odabrana rasveta se postavlja na tajmer da bi se palila i gasila svaki dan u isto vreme. Prejako osvetljenje ubrzava pojavu zelenih algi, a slabo osvetljenje utiče na pojavu silikatnih algi.
Grejanje i održavanje temperature unutar akvarijuma vrši se grejačima za vodu ili podnim grejačima, a prati termometrom. Najvažniji parametri koji se prate i održavaju su: pH vrednost vode, koncentracija amonijaka, hlor, itd.
AKVARIJUMSKE BILJKE
U odnosu na to da li biljke plutaju u vodi ili su ukorenjene u podlozi možemo ih podeliti na:
- Plutajuće. Primeri: Ranunculus, Lemna, Salvinia, Riccia, Pistia, itd.
- Ukorenjene i skroz potopljene u vodi. Primeri: Elodea, Myriophillum, Vallisneria, Cryptocoryne, Frontinalis, Ceratophilum, itd.
- Koren u akvarijumskoj vodi, a nadzemni deo izvan akvarijuma. Na primer: Sagittaria i biljke iz akvaponičnog sistema.
AKVARIJUMSKE RIBICE
U akvarijumu se najčešće gaje ukrasne slatkovodne ribice kojima odgovara sobna temperatura (od 17 do 30°C). Najpozntije skvarijumske ribice su:
- Šarani: Zlatna ribica, Koi šaran, Barbusi, Zebrice, itd.
- Tetre: Neonke
- Ciklidi: Afrički ciklidi, Skalari
- Labirintovci: Trihogaster
- Živorotke: Gupi, Moli
Ishrana riba zavisi od vrste riba koje se gaje u akvarijumu. Može da bude prirodna i veštačka hrana. Od prirodne hrane često se koriste protozoe (npr. papučica), račići (npr. dafnija), bele gliste, larve, itd. Od veštačke hrane najčešće se koriste granule koje su specijalno namenjene određenoj vrsti riba.
AKVARIJUMSKI PUŽEVI
Puževi u akvarijumu uklanjaju mikroalge i čiste akvarijum. Odličan primer su Planorbis i Physa.
PRIMER POSTAVKE AKVARIJUMA
- Postaviti akvarijum na ravnu površinu ma mestu koje nije izloženo direktnom uticaju sunčeve svetlosti i koje se nalazi podalje od radijatora ili šporeta.
- Očistiti akvarijum čistom krpom od mikrovlakana i čistom vodom
- Postaviti podni grejač ukoliko se koristi
- Dodati supstrat za biljke (npr. laterit), a preko njega pesak ili šljunak (pea gravel). Supstrat prethodno isprati u vreloj vodi. Visina supstrata bi trebalo da bude manja od 10 cm.
- Postaviti pumpu za vazduh, grejač za vodu (ukoliko se koristi) i sistem za filtraciju vode – Ne paliti dok se ne napuni vodom
- Nasuti čistu nehlorisanu vodu
- Sačekate 1-2 nedelje dok se ne uspostavi mikrobna zajednica
- Posaditi biljke
- Postaviti rasvetu i podesisti njeno redovno paljenje i gašenje tajmerom
- Ubaciti manji broj riba uz postepeno prilagođavanje na promenu u temperaturi vode iz akvarijuma i vode iz kese u kojoj su stigle (držati kesu 10ak minuta delimično zaronjenu u akvarijum, pa potom prebaciti ribe)
- Redovno hraniti ribe u odnosu na njihove potrebe
- Redovno pratiti i regulisati kvalitet vode (prvenstveno pH, koncentraciju amonijaka i temperaturu vode)
- Jednom u 2-3 nedelje promeniti 1/3 vode sa čistom nehlorisanom vodom
Kako urediti akvarijum - akvaskejping
Akvaskejping predstavlja tehniku uređivanja akvarijuma na takav način da akvarijum izgleda što sličnije prirodnom ekosistemu. Odličan primer ovako uređenog akvarijuma nalazi se u nastavku:
NIKAKO NE BISMO SMELI:
- Prati akvarijum deterdžentima
- Držati akvarijum na direktnoj svetlosti (alge), pored radijatora ili kamina (temperatura)
- Dodavati u akvarijum prljavu, hlorisanu ili vodu sa teškim metalima
- Ubaciti u akvarijum gomilu riba odjednom – Nakupljanje amonijaka pre aktiviranja filtera
- Zanemariti veličinu riba u odnosu na veličinu akvarijuma
- Držati svetlo upaljeno 24h dnevno
- Stavljati prljave ruke u akvarijum (kreme, sapuni i ulja su štetni po vodene organizme)
- Zaboraviti održavanje (menjanje vode, regulacija pH, hranjenje riba, paljenje svetla, itd.)
- Čistiti filter i menjati vodu isti dan (napraviti razman minimum 3 dana)
- Ribe iz akvarijuma premeštati u prirodne ekosisteme
- Dodavati materijale koji sadrže karbonate
