Skip to content

KAKO GAJITI MIKROBILJE?

Gajenje mikrobilja postaje sve popularnije kod nas, naročito u poslednjih nekoliko godina. U poslednje 4 godine imao sam priliku da savetujem više desetina proizvođača mikrobilja, kako početnika, tako i iskusnijih i uspešnijih proizvođača. Početnike sam obučavao što se tiče kompletnog procesa gajenja, a uspešne proizvođače sam savetovao u vezi problema sa kojima su se suočavali.

Upravo iz ovog razloga odlučio sam se da napišem kompletan priručnik za gajenje mikrobilja i trave žitarica. Ukoliko vas interesuje ovaj priručnik, možete da ga poručite klikom OVDE. Takođe, možete da nas kontaktirate putem mejla (prakticnaekologija@hotmail.com) ukoliko želite da se konsultujete sa mnom (saveti, obuka, itd.) u vezi ove teme.

Priručnik Mikrobilje - Urbana farma Spelta
Priručnik: Mikrobilje - Urbana farma

PROFESIONALNO GAJENJE

Za profesionalno gajenje mikrobilja potrebno je mnogo više informacija nego što bi moglo da stane u jedan članak. Meni je bio potrebno 48 strana u A4 formatu. Zato ćemo ovaj članak da iskoristimo da bismo dali ključne informacije u vezi univerzalnih koraka pri gajenju mikrobilja. Navedeni koraci su sasvim dovoljni za dobijanje solidnih prinosa bez obzira koji supstrat koristite.

ŠTA JE MIKROBILJE?

U samom nazivu možete da otkrijete da se radi se o malim biljkama, tj. biljkama koje se beru u ranijim fazama razvića radi korišćenja u ishrani. Ove biljčice se dobijaju od semena standardnog povrća, začinskih biljaka ili žitarica.

Mikrobiljka se sastoji od korena, centralne stabljike – izdanka, kotiledona i eventualno od začetka prvog para listova, a u ishrani se koristi sve osim korena. Od semena žitarica dobija se trava koja se može koristiti za ishranu ljudi, stoke i kućnih ljubimaca ili za proizvodnju sokova za detoksikaciju organizma.

SORTE I UKUS

Mikrobilje se može gajiti iz različitih vrsta semena. Najpopularnije sorte kod nas od čijih semena se proizvodi mikrobilje su: rukola, grašak, kres salata, rotkvica (japanska, kineska i sango), cvekla, amarant, kukuruz, brokoli, kupus, lucerka (alfalfa), piskavica (grčka detelina), suncokret, kelj, bosiljak, peršun, spanać, šargarepa, spelta, pšenica, raž, ječam, itd.

Mikrobilje se razlikuje po ukusu koji može biti: neutralan, slatkast, blago kiseo, gorak, itd. Ukus može da zavisi od sorte i vrste biljke čija semena se koriste, ali i od načina gajenja. Mikrobilje začina obično ima intenzivniji ukus u odnosu na mikrobilje salata ili žitarica.

TEHNIKE GAJENJA MIKROBILJA

Postoje dve osnovne tehnike gajenja mikrobilja. Razlikuju se u odnosu na supstrat koji se primenjuje:

  1. Gajenje mikrobilja na gotovim supstratima, kao što su kompost, humus i različiti miksevi zemlje, treseta i đubriva.
  2. Gajenje mikrobilja na hidroponskim supstratima, kao što su kokosov treset, kamena vuna, prirodna tkanina, juta, itd. Kokosov treset je najidealniji supstrat za gajenje mikrobilja.

RAZLIKE

Glavna razlika između ove dve tehnike jeste u tome što hidroponski supstrati nemaju dodatu prihranu, pa se ceo proces gajenja mikrobilja može adekvatnije kontrolisati. Na primer, kvalitetni hidroponski supstrati u svom sastavu nemaju dodatke i hemikalije koje bi mogle negativno uticati na rast i razvoj mikrobilja, a prihrana se dodaje u optimalnim koncentracijama u pravom trenutku. Na ovaj način ubrzava se ceo proces gajenja, čak i za nekoliko dana.

Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE

STACIONARNI I PROTOČNI SISTEMI

Gajenja mikrobilja može da se podeli na još dve tehnike. Ove tehnike se razlikuju u odnosu na sistem navodnjavanja:

  1. Stacionarni sistemi – nema kretanja vode. Navodnjavanje se vrši ručnim priskanjem ili zalivanjem. Često se primenjuju na manjim urbanim farmama ili za proizvodnju mikrobilja za ličnu upotrebu.

2. Protočni sistemi – postoji automatizovan ili polu-automatizovan sistem navodnjavanja. Postoji rezervoar u kojem se nalazi pumpa koja vodu ili hidroponski rastvor šalje do biljaka pomoću rasprskivača ili kapljača. Voda se najčešće vraća u rezervoar pod uticajem gravitacije. Prednost ovog sistem ogleda se u manjoj potrebi za ljudskim prisustvom, zato što tajmer u ravnomernim intervalima vrši navodnjavanje. Ovakvi sistemi se koriste na profesionalnijim urbanim farmama.

KAKO GAJITI MIKROBILJE?

Kao što možete da zaključite iz prethodnog teksta, postoje različite tehnike gajenja mikrobilja. Međutim, osnova je uvek ista. Opšti postupak gajenja mikrobilja navešćemo u nastavku:

Korak 1: Predtretman semena onih biljaka koje prilikom naklijavanja ne odbacuju semenjaču (npr. spelta, grašak i kukuruz). Semena se potope u čistoj hladnoj vodi i ostave potopljena tokom nekoliko sati da nabubre.

Korak 2: U sloju visine od jednog centimetra nanesite vlažan supstrat na tacnu za gajenje. Dlanovima blago pritisnite supstrat da biste formirali ravan sloj ukoliko koristite rastresite supstrate poput kokosovih vlakana ili zemlje.

Korak 3: Na vlažan supstrat ravnomerno postavite semena duž cele tacne. Cilj je da se semena postave tako da postoji jako mali razmak između semena. Svakako da će na nekim mestima biti malo više, a negde manje semena, ali se potrudite da bude što ravnomernije.

MRAK I SVETLO

Korak 4: Pokrijte tacnu sa čistom neprovidnom prozračnom tkaninom. Dva puta dnevno podignite tkaninu i prskalicom navlažite supstrat. Poenta prekrivanja jeste da semena stoje u mraku tokom prva 4 dana.

Korak 5: Nakon 4 dana, vreme je da se skine tkanina i da se tacna sa mikrobiljem postavi na mesto sa indirektnim ili veštačkim svetlom. Poželjno je minimum 8 sati svetlosti, a maksimalno 16 sati, svaki dan u pravilnim intervalima. Ukoliko koristite hidroponske supstrate i biljke koje odbacuju semenjaču, onda je u ovom periodu poželjno da se zalivanjem doda blaga prihrana.

Korak 6: Svaki dan proveravajte da li je supstrat dovoljno vlažan. Ukoliko je supstrat na dodir skoro pa suv, prskalicom navlažite supstrat. Ne preterivajte sa zalivanjem kako biste sprečili pojavu buđi. Nikada ne dopustite da se supstrat potpuno osuši.

KADA JE VREME BERBE MIKROBILJA?

Korak 7: Kada primetite da su se razvili kotiledoni i da se između njih kreću pojavljivati začeci prvih listova, vreme je za berbu. Do ovog perioda obično prođe oko 8 do 12 dana od postavljanja semena. Čistim makazama posecite mikrobilje na 2-3 cm od dna supstrata.

Korak 8: Kada ste posekli mikrobilje, ono što je ostalo možete ostaviti pod svetlima. Nakon nekog vremena na mestu koje je presečeno krenuće da raste novi izdanak, iako će u svakom sledećem ciklisu prinosi biti sve manji. Kod profesionalnog gajenja mikrobilja, ovaj postupak se retko obavlja, zato što su prvi prinosi najveći i najkvalitetniji.

kako gajiti mikrobilje
Image by Oleksandr Pidvalnyi from Pixabay

Vreme berbe zavisi od vrste biljke koju gajite. To se najčešće radi pre pojave prvih listova (npr. rukola, cvekla, rotkvica, itd.). Međutim, kod nekih vrsta berba kreće nakon pojave listova (npr. grašak, bosiljak, peršun, itd.). Kod nekih vrsta potrebno je čak 20 dana do vremena za berbu. Brzina rasta je karakteristika vrste, ali mnogo zavisi i od uslova sredine i načina gajenja.

KAKO POBOLJŠATI EFIKASNOST?

  1. Sterilizacija semena pre upotrebe
  2. Održavanje higijene
  3. Održavanje optimalnih uslova sredine
  4. Korišćenje profesionalne opreme
  5. Automatizacija sistema
  6. Korišćenje stimulatora i dodataka
  7. Primena 3 tacne i postavljanje tereta

SRODNI ČLANCI

Članak “Kako i zašto gajiti speltu” možete da otvorite klikom OVDE. Ostale srodne članke možete da otvorite OVDE. Izvor naslovne slike: Pixabay

2 thoughts on “Kako gajiti mikrobilje?”

  1. Bas skoro na instagramu gledam kako ih ljudi drze u saksijama na pultu kuhinje i redovno su im u salati. Fantasticna ideja

    1. Tako je, jako jednostavno rešenje da bi se direktno proizvela i koristila sveža i malo zdravija hrana. Naročito je korisno u gradovima gde smo ograničeni na stanove, jer nemamo bašticu.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *