PLASTIKA - UPOTREBA I TOKSIČNOST
Plastika je termin koji se odnosi na veoma široku grupu sintetičkih i polusintetičkih materijala. Osnovni gradivni blokovi plastike su polimeri sastavljeni od ponavljajućih strukturnih jedinica. Plastika je lagana, otporna na koroziju, visoko fleksibilna, može da se se oblikuje u različite oblike i ima nisku cenu proizvodnje. Zbog svoje svestranosti, trajnosti i pristupačne cene plastika je pokorila ceo svet.
PREDNOSTI I MANE PLASTIKE
Ključne prednosti plastike smo već pomenuli. Iako može da deluje da plastika nema nedostatke, to svakako nije slučaj. Ključna mana plastike jeste nemogućnost ili slaba sposobnost biorazgradnje. Od trenutka kada postane otpad nagomilava se u životnoj sredini velikom brzinom, a deluje da bi u nekom trenutku u budućnosti mogla potpuno da nas zatrpa.
Mnoge vrste plastike se mogu reciklirati, ali stopa reciklaže varira. Proces uključuje prikupljanje, razvrstavanje, čišćenje i preradu plastike u nove proizvode. Međutim, reciklaža još uvek ne može da sustigne brzinu gomilanja plastike.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
PRIMENA PLASTIKE
Plastika je sigurno jedan od najkorišćenijih materijala danas. Teško da postoji oblast u kojoj nije zastupljena. Ne postoji čak ni deo prirode u kojem nije zastupljena (voda, vazduh, zemljište, organizmi, itd.). Najviše se primenjuje u sledećim oblastima:
1. INDUSTRIJA PAKOVANJA
U okviru ove industruje plastika se koristi za izradu pakovanja, uključujući boce, kese i ambalažu za hranu. Danas je gotovo nezamislivo potpuno odsustvo plastike u ovoj oblasti. Svakako da se vidi značajan napredak u ovoj oblasti zbog korišćenja biorazgradivih rešenja za pakovanje, poput papirnih kesa, kutija i omota.
2. GRAĐEVINARSTVO
U građevinarstvu plastika se najčešće koristi u vidu vodovodnih cevi, elektronike, izolacije i stolarije. Ukoliko se ne koristi u samom objektu, onda se svakako nalazi u materijalima koji se koriste prilikom gradnje: elektronika, kante, korita, merači, mehanizacija, itd.
3. AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA
Plastika je lagana, fleksibilna, izdržljiva i ekonomična. Zato i ne čudi to što čini veliki deo automobilske industrije. Korišćenje plastike pomaže u smanjenju težine vozila, što poboljšava efikasnost goriva i smanjuje emisije štetnih gasova. U proseku, oko 50% volumena automobila je napravljeno od plastike, dok plastika čini oko 10-15% ukupne težine automobila.
4. ELEKTRONIKA
Plastika se koristi za izradu kućišta, kablova i većine komponenti. Kako zamisliti elektroniku bez primene materijala kao što je plastika? Kolika bi cena proizvoda bila i koliko bi teško bilo naći adekvatnu zamenu za plastiku u ovoj oblasti?
5. MEDICINSKA I NAUČNA OPREMA
Špricevi, sterilna pakovanja, proteze, creva, pakovanja infuzije, elektronika (merači, uređaji, instrumenti), pipete, itd.
TOKSIČNOST PLASTIKE
Postoji značajna razlika između netoksične i toksične plastike, posebno kada je reč o bezbednosti za ljudsko zdravlje i zaštitu životne sredine. U grupu netoksične plastike svrstane su one koje su odobrene za upotrebu u prehrambenoj industriji, medicinskoj opremi i igračkama što bi trebalo da ukazuje na njihovu sigurnost za ljude. Međutim, svakako treba obratiti pažnju sa oznakama na plastici ili od proizvođača tražiti analizu sastava plastike.
NETOKSIČNA PLASTIKA
Dizajnirana je da bude sigurnija za upotrebu, posebno u kontaktu sa hranom i pićem. Ove vrste plastike su napravljene od materijala koji ne oslobađaju štetne hemikalije tokom upotrebe. Pri jako visokim temperaturama ili pri upoterbi jakih hemikalija postoji mogućnost da i ove vrste plastike ispoljavaju toksičan efekat ili da se u njihovoj proizvodnji koriste toksični dodaci.
HDPE (Polietilen Visoke Gustine)
Poznat je po svojoj otpornosti na udarce i hemikalije, kao i po tome što ne oslobađa štetne supstance. Ova plastika se često koristi kao kese za mleko, flašice za bebe, boce za deterdžente, plastične posude koje se koriste u kuhinji, itd. Može se reciklirati u saksije za cvijeće, kontejnere za smeće i druge neprehrambene ambalaže.
LDPE (Polietilen Niske Gustine)
Fleksibilna, izdržljiva i otporna na hemikalije i vlagu. Manje se reciklira. Često se koristi u vidu plastičnih kesa i folija za pakovanje. Može se reciklirati u novi oblik džakova i kanti za otpad.
PET ili PETE (Polietilen Tereftalat)
Najčešće se koristi za flaširanu vodu i bezalkoholna pića, kao i posude za hranu. Ova plastika je lagana, snažna i otporna na udarce, a takođe se smatra sigurnom za upotrebu sa hranom i pićem. Može se reciklirati u tekstilna vlakna, tepihe i materijale za punjenje jastuka.
PP (Polipropilen)
Izdržljiva plastika, otporna na toplotu i hemikalije, pa se koristi za posude za hranu koje se mogu koristiti u mikrotalasnim pećnicama, kao i za plastične čepove, slamke, u auto delovima i tekstilima. Može se reciklirati.
PMMA (Akril)
Poznat kao akrilna plastika ili polimetil metakrilat. Prozirna plastika otporna na udarce i vremenske uslove. Koristi se kao zamena za staklo – prozori, bilbordi, akvarijumi, i slično. Jednom kada je akrilni materijal proizveden i oblikovan, on je stabilan i bezbedan za upotrebu osim pri izloženosti ekstremno visokoj toploti ili agresivnim hemikalijama koje mogu dovesti do oslobađanja štetnih supstanci (metil metakrilat – izaziva iritacije kože i respiratornog sistema).
Najlon (Poliamid)
Čvrst, izdržljiv i otporan na habanje. Koristi se za izradu odeće, tepiha, užadi, auto delova, i slično. Sam po sebi nije toksičan i smatra se bezbednim za većinu upotreba. Međutim, kao i kod mnogih sintetičkih materijala, određene hemikalije koje se koriste u proizvodnom procesu najlona mogu biti štetne ako se sa njima ne rukuje pravilno. Ipak, važno je izbegavati njegovo izlaganje visokim temperaturama, jer može doći do oslobađanja štetnih isparenja.
Bioplastika
Proizvodi se od obnovljivih sirovina, kao što su kukuruzni skrob, šećerna trska ili drugi biljni materijali. Koristi se u kompostabilnim kesama, pakovanjima za hranu, jednokratnom priboru za jelo, itd. Obično nije toksična, ali neki aditivi koji se dodaju za poboljšanje performansi mogu biti toksični, zato je važno poznavati sastav proizvoda. Postoje dve glavne kategorije bioplastike: biorazgradiva (razgrađuje se u prirodnim uslovima) i ne-biorazgradiva.
TOKSIČNA PLASTIKA
Sadrži štetne hemikalije koje se mogu oslobađati tokom upotrebe, posebno pod određenim uslovima, kao što su visoke temperature. Ove hemikalije mogu biti štetne po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. U ovu grupu spadaju:
PVC (Polivinil Hlorid)
Često se koristi za vodovodne cevi, stolarija, podne obloge i igračke. Sadrži vinil hlorid, poznat karcinogen. Često sadrži ftalate koji su endokrini disruptori (utiču na rad žlezda). Recikliranje kompleksno zbog prisustva hlorovodoničnih jedinjenja.
PS (Polistiren)
Koristi se za ambalažu hrane, kao što su stiroporne čaše i tanjiri. Kada se zagreva može oslobađati stiren, koji je potencijalno štetan za ljudsko zdravlje. Može se reciklirati.
PC (Polikarbonat)
Često se koristi u izradi flaša za vodu i bebi flašica, u sočivima za naočare i elektronskim komponentama. Polikarbonatna plastika može oslobađati bisfenol A (BPA), koji je povezan sa raznim zdravstvenim problemima.
Epoksidne smole
Plastika visoke čvrstine, otporna na hemiklaije i izuzetno adhezivna. Koristi se kao lepak, premaz i materijal za livenje. Može biti toksična (Bisfenol A – BPA) u nekim situacijama, naročito dok je još u tečnom stanju. Isparenja, kontakt sa kožom i udisanje čestica prilikom obrade mogu predstavljati rizik. Kada očvrsne, ona postaje relativno inertna i bezbedna za upotrebu. Međutim, ako se seče ili peskari, može ponovo osloboditi štetne čestice.
TOKSINI IZ PLASTIKE
Iako smo naveli neke vrste plastike među netoksične, u zavisnosti od procesa proizvodnje mogle bi posedovati neka od toksičnih jedinjenja (kao i toksična plastika), kao što su: Bisfenol A – BPA; ftalati; Alkilfenoli (UV stabilizatori, utiču na sterilnost kod muškaraca); Perfluorirane hemikalije – PFAS (površinski aktivni agensi – kancerogen i endokrini disbalans); Polikloni aromatski ugljeni hidrokarboni – PAH (kancerogen); mikroplastika.
PLASTIKA U ŽIVOTNOJ SREDINI
MIKROPLASTIKA
Mikroplastiku čine sitne čestice plastike, obično manje od 5 milimetara, koje nastaju raspadanjem većeg plastičnog otpada u životnoj sredini. Mikroplastika je značajan globalni ekološki problem jer se gomila u okeanima, rekama, zemljištu, čak i u vazduhu koji dišemo.
Morski organizmi i druge životinje mogu progutati ove čestice, što može dovesti do zdravstvenih problema koji se mogu preneti kroz lanac ishrane do ljudi. Pored toga, mikroplastika može delovati kao nosilac za druge zagađivače, kao što su teški metali i organski zagađivači.
EKOTOKSIKOLOGIJA
Ključni stav ekotoksikologije je takav da se sve smatra toksičnim i da je samo pitanje u dozi. Dakle, sve je toksično (pa i čista voda, limun ili lek) ukoliko se pretera sa dozom koju unesemo u organizam. Svakako da je i toksičnost plastike veliki globalni problem, ali ne u meri koliko je problem spora biorazgradivost ili nemogućnost razgradnje u prirodnim uslovima.
Obično oni ljudi koji se bore protiv plastike trude se da je prikažu kao čist otrov, što svakako nije tačno. U prirodi postoji mnogo hemikalija i materijala koji su mnogo toksičniji: npr. radioaktivni elementi, toksini biološkog porekla (biljke, alge, gljive, bakterije), teški metali, štetni gasovi, insekticidi, fekalije, itd.
PRIMERI
Kao što možete da vidite u prethodnom tekstu, čak i bioplastika može da bude toksična ili da se sporo razgrađuje u prirodnim uslovima. PVC cevi su praktičnije i „ekološkije“ rešenje za vodovod od radioaktivnih azbestnih cevi koje se još uvek koriste u nekim mestima. PVC je toksična plastika koja se koristi kao “ekološkije” rešenje u pogledu energetske efikasnosti – PVC stolarija. Dakle, način upotrebe je ono što određuje da li je nešto štetno i u kojoj meri.
ZAKLJUČAK
Trebalo bi da težimo ka ekologiji, odnosno balansu u upotrebi prirodnih i veštačkih materijala, na takav način da bi se plastika stvarala sporijom brzinom u odnosu na brzinu njene razgradnje (uklanjanja). Svakako da bi trebalo težiti ka potpunoj zemeni plastike nekim adekvatnim ekološkim rešenjem, ali nešto toliko praktično još uvek ne postoji.
Više o vrstama plastike i njihovim toksinima možete da otkrijete na sajtovima PlasticBusters i Endocrine.org. O uticaju plastike na zdravlje ljudi možete da pročitate na sajtu EcologyCenter. O mikroplastici možete da pročitate na sajtu National Ocean Sevice.
