Skip to content

Šta su nuklearne elektrane?

Nuklearne elektrane predstavljaju tip termoelektrana čiji je izvor toplote nuklearni reaktor. Toplota dobijena nuklearnom fisijom se koristi za dobijanje vodene pare koja pokreće parnu turbinu koja je povezana sa generatorom koji proizvodi električnu energiju. Do 2013. godine postojalo je ukupno 429 aktivnih reaktora u svetu (31 država).

Nuklearne elektrane
Nuklearna elektrana. Image by Markus Distelrath from Pixabay

Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE

EFIKASNOST

Nuklearne elektrane se smatraju najefikasnijim elektranama, zato što je cena goriva mala u odnosu na ukupnu cenu proizvodnje. Ukoliko se sprovode redovne mere bezbednosti, odn. u idealnim uslovima, onda se ne izaziva nikakvo zagađenje vazduha, nasuprot fosilnim gorivima kao trenutno glavnoj alternativi.

Zagovornici nuklearnih elektrana tvrde da je nuklearna energija održiv izvor energije koji smanjuje emisiju CO2 i koji može povećati energetsku bezbednost. Takođe, tvrde i kako je rizik od skladištenja otpada mali, naročito ako se koriste najnovije tehnologije.

MEĐUTIM...

Postoje i protivnici koji smatraju da nuklearne elektrane predstavljaju pretnju ljudima i životnoj sredini. Posebno ističu rizik po zdravlje ljudi zbog vađenja uranijuma, njegove obrade i transporta, širenja nuklearnog oružja ili sabotaže, kao i nerešeno pitanje nuklearnog otpada. Nuklearne elektrane smatraju i potencijalnom metom terorista. Takođe, tvrde da su reaktori izuzetno složene mašine gde mnogo toga može da krene po zlu (greške, nemar, prirodne katastrofe…) i da se to odlično vidi na primerima Černobila i Fukušime.

ČERNOBIL KAO PRIMER

Kao posledica černobiske katastrofe, predpostavlja se da je umrlo ukupno između 4.000 – 93.000 ljudi zbog izloženosti radioaktivnim elementima. Preko 120.000 ljudi je izgubilo svoj dom. Ukupna šteta je procenjena na oko 355.000.000.000$ do 2009. godine. Potrebno je da prođe oko 20.000 godina da bi ova zona ponovo bila sigurna za život.

KAKVA JE SITUACIJA DANAS U ČERNOBILU?

Oko 130 ljudi živi na području Černobila. Radi se o ljudima koji nisu hteli da napuste svoja ognjišta ni pod cenu gubitka života. Ukupno oko 690 ljudi živi u blizini zone ekskluzije.

U poslednjih 30 godina broj životinja se povećao bez obzira na hronično bombardovanje radioaktivnim nukleotidima. Životinje su se adaptirale, a deformiteti se ne prenose na naredne generacije. Neke studije ukazuju da je negativniji uticaj po živi svet imalo prisustvo ljudi u odnosu na radijaciju.

GRAD DUHOVA

Černobil je do danas ostao “Grad duhova” koji mogu da posete samo neki turisti uz prisustvo vodiča. Po skorijim izveštajima, područje izvan zone ekskluzije je područje bez radijacije. Takođe, postoje podaci da je kao rezultat katastrofe došlo do povećanja broja abortusa iz straha od rađanja dece sa deformitetima.

KAKO DELUJE RADIJACIJA?

Jonizujuća radijacija se sastoji od nekoliko tipova podatomskih čestica, uključujući gama zrake, neutrone, elektrone i alfa čestice. Ove čestice se kreću kroz prostor velikom brzinom (preko 160.000 km u sekundi), lako penetriraju kroz ljudsko telo i oštećuju ćelije i ćelijske strukture poput DNK.

Zbog oštećenja DNK stvara se velika šansa za  razvoj kancera ili genetičkih defekata u narednim generacijama. Velike doze radijacije koje primi jedan čovek u kratkom periodu izazivaju radijacijsku bolest. Prvi simptomi ove bolesti su: mučnina, povraćanje, oštećenje vitalnih organa (prvenstveno jetre) i smrt.

DISKUSIJA

Da li ste znali da je černobilska katastrofa dovela do ispuštanja veće količine radijacije za oko 400x u odnosu na radijaciju oslobođenu prilikom eksplozije atomske bombe bačene na Hirošimu?

Koje je vaše mišljenje o nuklearnim elektranama? Da li ih smatrate vrednim rizika ili mislite da predstavljaju rizik koji dugoročno nije isplativ? Da li smatrate da ljudi ne treba da koriste ovu tehnologiju ili mislite da je potrebno samo da se vodi računa o potencijalnim greškama, odabiru lokacije za izgradnju, stručnom i odgovornom osoblji ili nešto treće? Podelite sa nama vaše mišljenje.

SRODNI ČLANCI

Ukoliko vas interesuje ova tematika, možemo da vam preporučimo dva članka. Prvi članak se odnosi na černobilsku katastrofu i možete da ga otvorite klikom OVDE. Drugi članak se odnosi na primere kako sprečiti širenje radijacije i kako se ponašati u slučaju katastrofe. Članak možete da otvorite klikom OVDE. Izvor slike: Pixabay

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *