POPLAVE: POSLEDICE PO ŽIVOTNU SREDINU
Poplave mogu da budu letalne, kako po ljude, tako i po živi svet. U nekim oblastima poplave su jako česta pojava, najčešće zahvaljujući cunamijima. U ovom slučaju, za veoma kratko vreme sve bude potopljeno ogromnom količinom vode, tako da je smrt neizbežna za samo nekoliko sekundi ili minuta. Međutim, i nakon povlačenja poplave ostavljaju posledice! Posledice mogu da budu po živi svet, po životnu sredinu ili za materijalne stvari, poput objekata i druge imovine.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
Kako dolazi do poplava?
Poplava je proces za koji možemo da se pripremimo unapred, jer ukoliko su padavine u pitanju to je stanje koje možemo da pratimo satima ili danima i da reagujemo na veme. Samim tim što možemo da pratimo situaciju dobijamo na vremenu da evakuišemo stanovništvo ili da preduzmemo neophodne mere.
Do poplava dolazi onda kada voda poplavi zemljište koje je obično suvo i to se može dogoditi na više načina:
- Prekomerna kiša
- Kada pukne brana ili nasip
- Topljenjem snega i leda
Uticaj poplava na ljude i okolinu
Kada se poplava povuče sa određenog područja, okolina ostaje prekrivena blatom i muljem. Voda i pejzaž mogu biti kontaminirani opasnim materijalima, kao što su oštri predmeti, pesticidi, neobrađena kanalizacija, itd. Upravo taj oštar predmet može vrlo lako da dospe u usta bilo koje životinje i da prozrokuje njenu smrt.
Često dolazi do davljenja i trovanja životinja kao posledica poplava. Biljke usvajaju teške metale preko korena i listova. Na taj način biljka može da doživi stres i da uvene. Previše vlage nije dobro za biljke jer i na taj način mogu lako da uvenu. Stanovnici poplavljenih područja mogu ostati bez vode za piće ili struje, što dovodi do razvoja smrtonosnih bolesti poput tifusa ili kolere.
Prevencija i mere zaštite
Postoje mesta na planeti koja su više pogođena poplavama, tako da oni mogu na vreme da se pripreme na neki od sledećih načina:
- Izbegavajte gradnju kuća u području gde su česte poplave.
- Možete da kupite osguranje od poplava koje će vam nakon iste pomoći da nadoknadite gubitke.
- Izgradite sebi pripremni nasip tako što ćete napuniti vreće sa peskom i zaštititi svoj dom.
- Obratite pažnju na slušanje vremenske prognoze kako bi na vreme reagovali.
Šta da radite u toku poplave?
Nalazite se u kući i primetili ste da vam voda ulazi u kuću. Počinjete da paničite jer pomišljate da gubite svoj dom. U ovakvim situacijama je bitno da ostanete smireni i da uradite ono što možete.
Nemojte dirati električne instalacije. Ukoliko je nivo vode porastao, stanite na najvišu tačku u vašoj kući. Nemojte hodati kroz poplavljena područija, jer ne znate koliko je voda duboka. Ukoliko vam se ukaže prilika, uzmite neki štap i proverite nivo vode.
Primeri poplava u svetu
Centralna kineska poplava – 1931. godine. Usled ciklonskih oluja desila se poplava u kojoj su se izlile 3 reke. Oko 1000 ljudi je stradalo u startu, ali onda je oko 3 miliona ljudi umrlo od posledica tifusa i kolere. Od 20 maja 2014 godine više od 1.6 miliona ljudi pogođeno je poplavama u Srbiji.
Zaključak
Treba da smanjimo upotrebu fosilnih goriva, temerature su sve veće što rezultira smanjenim prinosima. Mi kao ljudi možemo da utičemo na neke situacije u prirodi i treba da shvatimo da ne možemo da je crpimo koliko mi hoćemo. Priroda se sama po sebi lako obnavlja, ali nije neiscrpna, potrebno joj je vreme. Crpimo više nego što dajemo i imamo negativan pristup. Posledice su već vidljive, suše i poplave su postale sastavni deo života, i svake godine sve su više primetne.
DISKUSIJA
Da li ste vi imali ovakvo ili slično iskustvo? Ukoliko jeste, kakve su posledice bile i koga smatrate krivim za tu situaciju?
SRODNI ČLANCI
Srodne članke možete da otvorite klikom OVDE.
