KAKO UKLONITI TEŠKE METALE IZ ZEMLJIŠTA?
Šta su teški metali?
Teški metali obuhvataju grupu elemenata koji mogu da budu veliki zagađivači životne sredine. Svaki put kada se poveća broj industrija u određenom mestu, možemo očekivati da će koncentracija teških metala biti veća. U teške metale ubrajaju se: bakar (Cu), mangan (Mn), nikal (Ni), cink (Zn), molibden (Mo), živa (Hg), kadmijum (Cd), olovo (Pb) i hrom (Cr). Svaki put kada oni dospeju u životnu sredinu pri povećanim koncentracijama dolazi do velikog problema, kako po okolinu, tako i po čoveka preko lanca ishrane.
Kako dospevaju u zemljište?
Teški metali se u prirodi obično nalaze u malim koncentracijama. Ove količine teških metala ne utiču drastično po živi svet. Međutim, korišćenjem veštačkih đubriva u poljoprivredi, vađenjem ruda, prisustvom industrije ili neadekvatnih deponija, dolazi do nagomilavanja teških metala. Veće koncentracije ovih metala negativno deluju po zdravlje ljudi i živih organizama.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
Koju štetu mogu da nanesu biljkama?
U zavisnosti od elementa i njegove koncetracije, kao i od načina usvajanja štete su različite. Uglavnom se usvajanje vrši preko korena, direktno iz zemlje.
Mn – Sadržaj mangana u biljkama zavisi od vrste biljke, a njegova koncentracija se povećava sa strarenjem biljke. Povećana kiselost zemljišta, bezkiseonični uslovi, kao i slaba aeracija, dovode do ispoljavanja toksičnosti na biljkama. Toksičnost se može manifestovati i u baznom zemljištu pri pH vrednosti iznad 8.
Cu – Kada je pH zemljišta ispod 5,5 ovaj metal može postati i te kako toksičan za biljku. Simptomi toksičnosti bakra na biljke su takvi da dolazi do razgradnje korena, oštećenja DNK…
Cd – Koncetracija Cd je najveća u korenu biljke i smanjuje se prema vrhu biljke. Dostupnost zavisi od tipa zemljišta, kao i od same biljne vrste. Jedan od najbitnijih stavki kod toksičnosti Cd jeste zaostajanje biljke u rastu.
Hg – Simptomi tokičnosti Hg su zaostajanje u rastu, kao i smanjen prinos.
Pb – Toksičnost olova zavisi od kocentracije u zemljištu i od hemijskog oblika. Simptomi povećanog sadržaja Pb su tamno-zeleni listovi, uvenuće starijih listova, kratko i smeđe korenje… Biljka može da ga usvoji preko lista i preko korena.
Šta mi možemo da učinimo?
Teški metali mogu da izazovu niz jeko opasnih bolesti kod čoveka. Ljudi su generalno skloni uništavanju. Ne razmišljamo previše o posledicama, a onda kad se ugrozi zdravlje pitamo se zašto baš meni, ili odakle meni ta bolest. Priroda nam vraća onako kako zaslužujemo, a za ono što možemo da uradimo obično nemamo naviku ili dovoljno znanja.
kontrola zagađenja zemljišta
Ono što mi možemo da uradimo jeste: da kontrolišemo upotrebu đubriva i pesticida; da sprečimo ispuštanje teških metala u prirodu; da zaštitimo zemljište primenom čistijih tehnologija; da zaštitimo podzemne vode.
Dakle, prevencija ispuštanja teških metala u prirodu jeste ključno rešenje, zato što kada se jednom nađu u prirodi njihovo uklanjanje je skupoceno i u većini slučajeva nedovoljno efikasno.
KAKO UKLONITI TEŠKE METALE IZ ZEMLJIŠTA?
Većina industrija koristi zastarele tehnologije proizvodnje, dok uređaji za prečišćavanje postoje, ali nisu dovoljno efikasni. Postavlja se pitanje kako onda da pomognemo prirodi da reši problem koji joj pravi čovek? Najbolja tehnika jeste remedijacija, međutim ona je dosta komplikovana i zahteva velike količine novca.
Fitoremedijacija
Ovaj proces podrazumeva korišćenje biljaka koje će svojim rastom da usvoje teške metale. Ove biljke se ne koriste za ishranu, nego se uklanjaju i premeštaju na sigurno mesto. Nekad je potrebno i više sezona gajenja da bi se ostvario željeni efekat. Kada koncentracija ovih elemenata u zemljištu opadne, onda je moguć uzgoj biljaka za ishranu.
Dakle, neke biljke efikasnije vežu teške metale iz zemljišta. Teški metali potom bivaju uskladišteni u nadzemnim delovima biljke, pa je potrebno da se one uklone, spale i da se pepeo prenese na sigurno mesto.
PRIMER
Sadnja šargarepa i salate dovode do boljeg usvajanja žive (Hg) iz zemljišta. Pored biljaka, lišajevi i pečurke su takođe dobro rešenje za uklanjanje žive. Za uklanjanje radioaktivnih elemenata dobro rešenje predstavljaju kukuruz i industrijska konoplja.
Primena zeolita i aktivnog uglja
Jedan od najefikasnijih načina uklanjanja teških metala jeste primena zeolita i aktivnog uglja. Ovi materijali vežu teške metale i na taj način sprečavaju njihovo usvajanje od strane biljaka, a samim tim i prenošenje na čoveka putem lanca ishrane. Na ovaj način teški metali ne bivaju potpuno uklonjeni, ali su na neki način zarobljeni.
Dakle, aktivni ugalj i/ili zeoliti se mešaju sa zemljom prilikom opkopavanja. Koristi se oko 200-500 grama zeolita po metru kvadratnom.
Uklanjanje kompletnog zemljišta
Klasične metode podrazumevaju da se zagađeno zemljište iskopa, zatim da se prenese do mesta gde će se izvršiti dekontaminacija, a potom sledi vraćanje na prvobitnu lokaciju. Umesto uklonjenog zemljišta, moguće je nanošenje novog nekontaminiranog zemljišta na istoj lokaciji.
ispiranje zemljišta
Zemljište može da se ispira velikom količinom vode. Radi boljeg rezultata toj vodi se dodaju kiseline i razni aditivi. Kao što i sami vidite ove metode su jednostavne, ali dosta skupocene, a često ne daju baš dobre rezulatate.
Mešanje sa nezagađenim zemljištem
Možemo i da mešamo zemljište tako što ćemo mešati nezagađeno zemljište sa zagađenim zemljištem, npr. oranjem, pri čemu se površinski zagađeno zemljište meša sa dubljim slojem manje zagađenog ili čistog zemljišta.
Srodni članci
Srodne čanke možete da otvorite klikom OVDE.
