Kako ubrzati razvoj klice i korena?
U prethodnom članku opisali smo, korak po korak, postupak naklijavanja semena. Takođe, opisali smo i uslove koji su neophodni pri naklijavanju, kako izabrati najbolji supstrat, kako proveriti klijavost semena, itd. U ovom članku zalazimo u detalje i objašnjavamo proces naklijavanja, predstavljamo izuzetke i rešenja za ubrzavanje klijanja i razvoj korena.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
Kako se razvija klica?
Prvo što se dešava jeste to da će seme da upija vodu i da krene da bubri. Bubrenjem ono izlazi iz faze mirovanja, semenjača puca, i pokreću se procesi koji vode do klijanja.
Seme poseduje rezerve hranljivih materija kojih ima dovoljno sve dok se ne odbaci omotač semena. Kod nekih semena rezerve mogu da traju i više nedelja, čak i meseci. Primeri semena koje ima veliku rezervu hranljivih materija, dovoljnu za nekoliko meseci, jesu semena avokada i manga.
Kako se razvija koren?
Koren najčešće kreće da se razvija sa mesta gde postoji izbočina ili udubljenje na semenu. S obzirom na to da je korenje velikog broja biljaka osetljivo na svetlost, ono će se kretati u pravcu delovanja zemljine teže, tj. prodiraće u supstrat, a u isto vreme tragaće za hranom. Ako je koren izložen svetlosti, onda može da dođe do stresa i promene boje korena od bele ka svetlo žutoj. Međutim, neka semena zahtevaju svetlosnu stimulaciju da bi isklijala. U tom slučaju, semena se postave na vrh supstrata, a šiljati deo semena se zabode u supstrat.
PREVIŠE ĐUBRIVA
Ukoliko naklijavate semena u zemlji u kojoj postoji visoka koncentracija nutrijenata, onda može doći do toga da biljka „izgori“, zakržlja ili da se sporije razvija. Npr. biljka će sporije da razvija koren. Zašto bi se mučila da razvije koren ako ima dovoljno hrane na mestu gde se on nalazi? Mlade biljke su najosetljivije na promene u sredini, a prevelika količina hranljivih materija negativnije deluje po biljku nego odsustvo hrane.
PREVIŠE VODE
Ukoliko je zemlja prenatopljena vodom, koren neće imati dovoljno kiseonika. Zbog odsustva kiseonika, koren kreće da truli, da menja boju od bele ka braon, postaje sluzav i odumire. Takođe, seme će da usvoji više vode nego što treba i krenuće da buđa. Prilikom hidroponskog uzgoja biljaka ovo se prevazilazi postavljanjem rasprskivača vazduha (pumpa za vazduh) u vodu sa nutrijentima.
PREVIŠE KISEONIKA
Ukoliko u supstratu postoji previše kiseonika, biljka može da bude pod oksidativnim stresom. U tom slučaju koren direktno odumire i postaje crn. U prirodi se ovo retko dešava. Ova pojava je najčešće rezultat korišćenja jakih oksidativnih sredstava poput vodonik peroksida (hidrogen).
Kako se razvija izdanak?
U mraku izdanak će brže da raste zbog potrage za svetlošću. U odsustvu svetlosti izdanci će biti tanki i izduženi, bele do svetlo žute boje. Svetlost stimuliše stvaranje hlorofila koji listovima daje zelenu boju, a u kojem se odvija proces fotosinteze. Većini semena više odgovara da budu postavljeni na dubini do 1 cm od vrha supstrata. Na tom mestu će imati dovoljno kiseonika i vlage, a izdanak će lagano da izbije na površinu.
Semena sa posebnim zahtevima
Kao i svi organizmi, tako se i biljke prilagođavaju različitim uslovima sredine. S obzirom na to da postoji preko 300.000 biljnih vrsta, naravno da postoje i izuzeci koji traže i neke dodatne uslove za klijanje. Npr. nekim semenima može biti potrebna svetlosna stimulacija, a neka semena trebaju da prođu kroz simulaciju hladnog ili toplog perioda (simulacija zime i leta).
PRVI PRIMER
Pustinjske biljke su prilagođene na taj način što njihova semena, da bi isklijala, čekaju povoljne uslove tokom dužeg perioda. Sa pojavom prve kišice one neće klijati, nego će čekati dugotrajniju vlagu, pa se proces klijanja može odužiti. Dakle, one čekaju sigurnije vreme za klijanje.
DRUGI PRIMER
Semena graška i pasulja vole kada je zemlja natopljena. Semena jabuke, ruže, kruške i trešnje traže da budu izložena hladnim uslovima (simulacija zime) tokom nekoliko nedelja. Semena krompira (ne mislimo na krtole) treba da budu tretirana giberelinskom kiselinom da bi se probudila iz mirovanja. Neka semena traže da budu natopljena u jaku kiselinu tokom nekoliko sati ba bi imitirali prolazak kroz digestivni sistem životinja.
PREDTRETMAN SEMENA
Neka semena treba da budu potopljena u vodi tokom nekoliko sati. To se odvija tako što uzmete čistu posudu, postavite semena u nju i dodate vodu čija je temperatura približna temperaturi prostorije. Semena se tako čuvaju između 4 i 24h. Nakon toga, semena se izvade i osuše ubrusom. Ako ste odradili ovaj tretman, onda morate semena odmah posle toga da zasadite (pre nego se osuše potpuno).
U periodu predtretmana često se vrši i proces sterilizacije semena. To se obično radi tako što se semena potope 3% hidrogenom tokom 15 minuta, a nakon toga se dolije voda za predtretman semena. Na ovaj način se ubijaju štetni mikroorganizmi i vrši prevencija buđanja semena.
Kako simulirati leto i zimu?
SIMULACIJA LETA
Ukoliko je potrebno da simulirate leto onda možete da koristite toplu vodu. Na ovaj način varate seme i ono izlazi iz faze mirovanja. Nekim semenima je potrebno više meseci da bi prirodno isklijala, ovaj postupak će da ubrza proces. Semena se potapaju u toplu vodu, a nakon 24-48 sati se uklanjaju semena koja plivaju.
SIMULACIJA ZIME
Za simuliranje zime možete da korsitite frižider. Ovaj postupak najčešće kreće nakon simuliranja leta (semena koja čekaju više sezona da prođe da bi isklijala). To možete da učinite tako što biste postavili semena u ubrus u koji biste potom stavili semena, zatim je potrebno da ga presavijete i navlažite. Ubacite ubrus u zip-lock kesicu i stavite je u frižider. Na mesečnom nivou proverite da li ima trulih semena. Ukoliko su na dodir spužvasta, onda ih izbacite. Nakon 3 meseca možete da izvadite semena.
ŠTA NAKON SIMULACIJE?
Nakon simuliranja leta i zime, potrebno je da se semena premeste u novi ubrus koji ponovo vlažite i vraćate u kesicu. Ovaj put kesica se postavlja na toplo mesto (22 to 28 °C). Čim semena isklijaju, vreme je da se presade u saksiju.
Kako ubrzati i poboljšati razvoj korena?
Isklijavanje semena u zatvorenom, u saksijama ili specijalnim krentejnerima za rasad je drastično lakše nego napolju. Unutrašnji uslovu su stabilniji i lakše ih je kontrolisati, za razliku od spoljašnje sredine gde osetljiva klica možda neće ni preživeti zbog uslova ili uticaja organizama.
KLIJALIŠTE
Možete da koristite kontejnere za rasad sa providnim poklopcem koji služi da održava vlagu i toplotu. Takođe, ispod kontejnera možete postaviti podni grejač da biste regulisali temperaturu ako postoje varijacije u temperaturi prostorije.
PH VREDNOST SUPSTRATA
Većina biljaka voli neutralnu do blago kiselu sredinu za rast. Ukoliko je pH vrednost ispod 5.5 i iznad 7.5, većina biljaka neće usvajati hranljive materije iz podloge bez obzira ako ih ima dovoljno. pH vrednost vode u Novom Sadu iznosi oko 8. To je nešto iznad gornje granice, pa je potrebno smanjiti pH vrednost vode (azotnom kiselinom) pre zalivanja. Održavanje pH vrednosti supstrata između 5.5 i 7.5 poboljšaće isklijavanje. Biljke kao što su borovnice i mesožderke vole nešto kiseliju sredinu tj. pH oko 4-5.
KORISNI MIKROORGANIZMI
Korisni mikroorganizmi štite biljku od patogena, jer deluju kao probiotici. Postoje preparati na bazi zemljišnih bakterija najčešće iz roda Bacillus (npr. Bacillus subtilis i Bacillus megaterium) kao i korisnih gljivica iz roda Saccharomyces. Ovi preparati mogu da spreče razvoj buđi i drugih patogena, održavaju pH vrednost supstrata, smanjuju stres, pripremaju zemljište i dostupnost hranljivih materija, pojačavaju imunitet biljke, a samim tim ubrzaju isklijavanje i rast. Na sličan način deluju i preparati na bazi trihodermi i mikoriznih gljivica (Glomus intraradices).
UKLANJANJE SEMENJAČE
Semena imaju spoljašnji zaštitni omotač (semenjaču) koji može da bude različite debljine. Većina semena ima tanku semenjaču koja se brzo odstrani prilikom formiranja klice. Međutim, neka semena imaju debeo omotač koji se uklanja tek nakon dužeg vremena. Ovaj omotač sporije propušta vodu u seme i zbog toga klijanje može drastično duže da traje. Ukoliko uklonite semenjaču, seme će brže da nabubri i isklija.
PREPARATI
Preparati na bazi huminske kiseline ili mikroelemenata (root preparati) takođe će da ubzaju razvoj korena. Predtretman semena smo već pomenuli.
Kako i kada presaditi biljku?
Čim biljka preraste 5 cm možete je presaditi u novu saksiju sa supstratom koji ima više hranljivih materija. U ovom slučaju koren će brzo da se razvija i da potpuno kolonizira supstrat.
PRESAĐIVANJE
Ukoliko želite da presadite biljku napolje, onda bi bilo dobro da to uradite na mestu gde ima dovoljno sunčeve svetlosti. Idealnije bi bilo da iskopate rupu u obliku kvadrata i da je popunite odgovarajućim supstratom koji polako ispušta nutrijente. Ukoliko presađujete drvenaste biljke, čuvajte ih U zatvorenom dok ne porastu do 50-ak cm. Tek nakon toga ih možete presaditi napolje, najbolje na proleće tj. nakon poslednjeg mraza.
ADAPTACIJA BILJKE
Postepeno izlažite biljku uslovima spoljašnje sredine da ne bi došlo do stresa. U početku možete iznositi biljku u saksiji napolje tokom samo 2 sata. Na dnevnom nivou povećavajte to vreme za 1 sat, a posle nekoliko dana možete presaditi biljku ili je ostaviti u saksiji napolju.
