Zbog čega je važna reciklaža?
1. Šta je reciklaža?
Svako od nas svakodnevno kupuje i koristi raznovrsne proizvode, predmete ili materijale koji su neophodni za svakodnevnu upotrebu. Međutim, svaki proizvod ima svoj vek trajanja i jednoga dana postaje beskoristan. Šta mi radimo u tom trenutku sa tim proizvodom?
Većina nas će otići do prvog kontejnera i baciti nepotrebni materijal bez razmišljanja šta će dalje biti sa njim, bez znanja i informacije da upravo taj proizvod može ponovo da se iskoristi i pretvori u neki novi oblik. Recikliranje predstavlja proces odvajanja, sakupljanja i obrade korišćenih proizvoda u nove materijale.
2. Zbog čega je važno reciklirati?
Kada se otpadni materijal nađe u prirodi, on može da ima niz negativnih uticaja. Jedan od njih je uticaj na biljni i životinjski svet, a samim tim i na ljude preko lanca ishrane. Otpad može prouzrokovati gubitak prirodnih staništa i doprinosi negativnim uticajima poput globalnog zagrevanja i klimatskih promena koji takođe mogu dovesti do narušavanja prirodnih staništa.
Recikliranje takođe znači upotrebu već korišćenih materijala umesto stvaranja novih sirovina. Budući da sirovine često dolaze iz prirodnih staništa poput šuma, recikliranje može smanjiti potrebu za sirovinama. Sirovine bi takođe mogle da uključuju prirodne resurse poput drveta, vode i minerala. Kada smanjimo upotrebu novih materijala, onda možemo da sačuvamo prirodna staništa, šume, prašume i pružimo Zemlji priliku da raste i zaraste.
3. Sta sve možemo reciklirati?
- Reciklaža papira i kartona – Novinski papir može da se reciklira najmanje 7 puta. Kartonska ambalaža se uglavnom pravi od recikliranog papira, kao i novine.
- Reciklaža plastike – Vreme razgradnje otpadne plastike je dugo, ali ona može veoma uspešno da se reciklira. Ovo prvenstveno važi za PET ambalažu u kojoj kupujemo osvežavajuća pića, ulje, vodu itd.
- Reciklaža metala – Većinu metala je moguće obraditi. Konzerve su većinom od aluminijuma. Proizvodnja novog od starog Al štedi 95% energije.
- Reciklaža električnih uređaja – Elektronski otpad je kategorizovan kao opasan jer sadrži olovo, živu i kadmijum. U mogućnosti smo da ponovo upotrebimo i do 70% ovog otpada, tako da se ova vrsta otpada može i mora reciklirati.
- Reciklaža drveta – Otpadno drvo je dragocen resurs koji je dostupan u velikim količinama i može se koristiti ili za reciklažu materijala ili proizvodnju energije, u zavisnosti od stepena kvaliteta. Izraz „otpadno drvo“ uključuje sve šume i materijale na bazi drveta koji su pri kraju svog životnog veka i zbog toga se smatraju otpadom.
- Reciklaža stakla – Staklu je potrebno više od 5000 godina da se raspadne, može bezbroj puta da se reciklira, a da ne izgubi svojstvo i kvalitet.
- Reciklaža odeće i tekstilnih materijala
- Reciklaža cigle i internog otpada
4. Pozitivni uticaj reciklaže na životnu sredinu
- Očuvanje prirodnih resursa – prirodni resursi su vrlo ograničeni, zato moramo voditi računa o njima. Reciklaža drveta i papira štedi drveće i šume. Reciklaža metala znači da postoji manja potreba za kopanjem i vađenjem novih ruda metala. Reciklaža stakla smanjuje potrebu za korišćenjem novih sirovina kao što je pesak.
2. Zaštita ekosistema i divljih životinja – Recikliranjem se smanjuje potreba za uzgojem, žetvom ili izvlačenjem novih sirovina iz zemlje. To zauzvrat smanjuje štetu nanesenu prirodnom svetu: manje se poseče šume; manje se menja tok rekama; divlje životinje bivaju manje oštečene ili rasejane; manje je zagađenje vazduha, vode i zemljišta. Na primer, ako se plastični otpad ne preusmeri na recikliranje, on može završiti u rekama, morima ili stotinama i hiljadama kilometara dalje, zagađujući obale i vodene tokove i postajući globalni problem.
3. Smanjivanje potražnje za sirovinama – Sve veća potražnja za novim sirovinama dovela je do toga da je većina najsiromašnijih i najugroženijih ljudi raseljena iz svojih domova. Mnogo je bolje reciklirati postojeće proizvode, nego oštetiti tuđu zajednicu u potrazi za novim sirovinama.
4. Ušteda energije – Izrada prizvoda od recikliranih materijala zahteva manje energije nego izrada od novih sirovina.
5. Smanjenje emisije ugljen-dioksida – Smanjenje emisije ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte u atmosferu je od vitalnog značaja za zaustavljanje katastrofalnih klimatskih promena.
6. Jeftinije je – Što više reciklirimao, a manje stavljamo u kantu, uštedećemo više novca što je dobro kako za domaćinstva tako i za preduzeća i lokalne javne službe. Sjajna ideja je i reciklaža otpada od hrane i ostalog organskog otpada, od kojih može da nastane kompost ili đubrivo koje se može koristiti za uzgoj biljaka.
5. Recikliranje u Srbiji
Većina preduzeća u Srbiji se bavi preradom metala. Reciklira se ukupno 10% otpada, za razliku od ostalih zemalja koje recikliraju od 50% pa naviše. Ostale sekundarne sirovine izvozimo u inostranstvo za dalju obradu. Neadekvatno upravljanje otpadom je jedan od najvećih problema Republike Srbije sa aspekta zaštite životne sredine i isljučivo je rezultat neadekvatnog stava društva prema otpadu.
6. Opšti značaj reciklaže
- Reciklaža je najbolji način da pomognemo svetu u kojem živimo
- Povećanje populacije znači povećanje otpada
- Uklanjamo deo otpada koji negativno utiče na prirodu
- Novi stil života znači da pravimo sve više otpada koji nije biorazgradiv
značaj reciklaže za čoveka
- Čuvanje prirodnih resursa za buduće generacije
- Pravljenje proizvoda od sirovih materijala košta i zagađuje više nego proizvodnja od recikliranih materijala.
- Sve je manje mesta za otpad
- Zagađenje životne sredine se ispoljava na našem zdravlju
Saveti
- Reciklirajte papir – ne bacajte novine. Jedna tona sakupljenog papira spasiće život 17 stabala
- Odvajajte papir, staklo, plastiku i metal i bacajte ih u posebne kontejnere ukoliko postoji mogućnost za to
- Upotrebite jedan proizvod više puta
- Posebno odvajajte metalni otpad i automobilske gume od ostalog otpada
- Odgovorno i kontrolisano odlažite otpad – ne stvarajte divlje deponije
