Spelta: Kako i zašto gajiti speltu?
Spelta (lat. Triticum spelta) je reliktna vrsta pšenice koja se gaji više od 7000 godina. Od bronzanog doba pa sve do srednjeg veka predstavljala je važnu životnu namernicu širom Evrope. Zbog njenih lekovitih svojstava odlučili smo da prikažemo kako biste mogli da je sami gajite na najjednostavniji način.
Ukoliko vas interesuje priručnik o gajenju mikrobilja i trave žitarica, onda možete da ga poručite OVDE.
Nutritivna vrednost
Spelta sadrži oko 340 kalorija na 100 grama. Odličan je izvor proteina, dijetetskih vlakana, B vitamina i brojnih minerala (mangan, fosfor i niacin). Bogata je ugljenim hidratima (oko 70%), dijetetskim vlaknima (oko 12%), a procenat masti je jako nizak.
pšenične Klice
Proklijalo pšenično zrno je izuzetno zdravo, a takođe i drastično bogatije u nutrijentima od običnog zrna. Pšenične klice su bogate biljnim proteinima, esencijalnim aminokiselinama, ugljenim hidratima, beta karotenom, kalijum karbonatom, vitaminima B kompleksa i mineralima (magnezijum, cink, mangan, bakar, fosfor, kalijum, gvožđe, kalcijum, selen i natrijum).
Da bi se dobro svarile potrebno je da se dobro sažvakaju ili prethodno samelju. Preporučuju se deci, trudnicama, sportistima, ali i svim osobama koje imaju problem zbog gubitka kalcijuma i uopšte demineralizacije.
KLICE I ZDRAVLJE
Jača imunitet
Poboljšava varenje
Prevencija bolesti crevnog trakta (rak debelog creva)
Potpomaže mršavljenje
Čisti organizam od toksina
Obnavlja nervni sistem
Efikasne za lečenje depresije
Za ljude koji osećaju mišićnu slabost i umor
Za nervno napete osobe, štiti od stresa
Pozitivno deluje na kožu, kosti, zube, kosu i nokte
Čuva srce i krvne sudove i jača srčani mišić
Obogaćuje krv kiseonikom
Snižava holesterol i trigliceride
Poboljšava vid
Stabilizuje metabolizam
SOK OD MLADE PŠENIČNE TRAVE
Mlada pšenična trava je drastčno hranljivija od pšeničnog zrna. Životinje će mnogo više hranljivih materija da dobiju iz pšenične trave, zato što je veći deo semena nesvarljiv. Neki izvori ukazuju da je 20 kg pšenične trave dovoljno da se nahrane: 2 krave; 5 svinja; 15 ovaca; 50 zečeva ili čak 400 kokošaka.
Sok od mlade pšenične trave je pun vitamina, minerala, aminokiselina, antioksidanasa, enzima, beta karotena, vitamina A, B, E, K. Sadrži sve elemente neophodne organizmu i izuzetno je zdrav.
Nakon dugotrajne nezdrave ishrane, sok od mlade pšenične trave predstavlja odlično rešenje za obnavljanje funkcija jetre i za prečišćavanje celog organizma od toksina.
UTICAJ NA ZDRAVLJE
Smanjuje rizik od dobijanja tumora
Preporučuje se i osobama izloženim zračenju ili hemioterapiji
Otklanja štetne naslage sa zidova debelog creva
Poboljšava varenje
Uklanja holesterol
Jača srčani mišić i poboljšava cirkulaciju krvi
Reguliše krvni pritisak i šećer u krvi
Čisti krv
Sprečava pojavu sede kose (usporava starenje)
Izbacuje toksine iz organizma
Podiže imunitet
Otklanja malaksalost i vraća energiju
Jača kosti i zglobove
Poboljšava rad pluća
Poboljšava plodnost
Poboljšava koncentraciju
Postupak uzgoja mlade pšenične trave
Za standardno gajenje pšenične trave potrebna su semena spelte, voda, treset i zemlja. Međutim, zrno pšenice poseduje sve hranljive materije potrebne da bi pšenica izrasla do veličine dovoljne za dobijanje soka. Gajenje je moguće i hidroponski (bez zemlje, u čistoj vodi).
Mnogi koji su gajili pšenicu, bez obzira da li u zemlji ili vodi, imali su problema sa pojavom buđi. Sve što je potrebno da bismo izbegli pojavu buđi jeste da ne dozvolimo da semena budu konstantno u vodi, nego da budu vlažna (nikako natopljena). U tu svrhu se koriste 2 tacne za gajenje, od kojih jedna ima rupičasto dno zbog drenaže. Mikrobiološki preperati deluju kao probiotik sprečavajući pojavu štetnih mikroorganizama.
Uslovi sredine za optimalan rast
Vlažnost prostorije: 50 – 60%
Temperatura: 17 – 23°C
Svetlost: indirektna (pored prozora) ili veštačka (led rasveta 20ak W)
pH vrednost vode (supstrata): 5,8 – 7,5
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
POSTUPAK GAJENJA PŠENIČNE TRAVE
Dan 1: Izdvojiti 2 šake zrna pšenice i isprati ih mlakom vodom. Prebaciti čista zrna u teglu i do polovine napuniti mlakom vodom. Teglu zatvoriti poklopcem koji prethodno izbušite (par rupica). Ostaviti teglu na mračno mesto tokom 10-12h.
Dan 2: Procediti vodu. Semena nežno i ravnomerno rasporediti po dnu rupičaste tacne. Rupičasta tacna se postavlja u tacnu koja nije rupičasta kako bi drenaža bila što bolja. Tacne prekrijte vlažnom krpom. Držati na mračnom mestu i 1 – 2 puta dnevno navlažiti krpu. Ponoviti postupak i treći dan. Ne smete da dozvolite da se semena potpuno osuše, odnosno uvek moraju da imaju vlage.
Svetlo
Dan 4: Skinuti krpu. Tacnu postaviti na svetlo mesto, ali bez direktnog sunčevog svetla. Dva puta dnevno dodati malo vode na dno donje tacne. Nakon 15 minuta istresite svu vodu. Cilj je da semena budu vlažna, nikako potpuno natopljena.
Dan 5: Pojava korena i izdanka – ovde možete stati sa gajenjem i koristi samo klice za ishranu. Tokom ostalih dana samo 2 puta dnevno dodajte malo vode i odmah višak istresite. Kako koren raste, cilj je da se nakvasi koren koji će da zadrži malo vode, a semena da ostanu što suvlja.
BERBA
Dan 12: Pšenica je dovoljno narasla (15 – 20 cm) i spremna je da se poseče (makazama 1-2 cm od dna) i iscedi u sokovniku ili blenderu sa vodom ili pomoću avana i tučka. Na pola čaše pšeničine trave dodaje se 2-3 čaše vode. Sok se može držati u frižideru do 7 dana, ali je najbolje odmah popiti nakon ceđenja. Za lepši ukus možete dodati meda, limuna, narandže ili nekog drugog voća. Sličan postupak možete da pogledate u video snimku:
Video prikaz gajenja pšenične trave. Izvor: YouTube kanal Daisy Creek Farms
Komercijalni uzgoj pšenične trave
Prozvodnja soka od pšenične trave nije nikakva novina u Srbiji. Postoji nekolicina ozbiljnih firmi koje se bave ovim poslom. S obzirom na to da je postupak uzgoja veoma jednostavan i da možete da imate mnogo benefita od korišćenja ovog soka, možda se i vama svidi ova ideja. Takođe, dobijenu travu možete koristiti i za ishranu kućnih ljubimaca (zec, hrčak…), domaćih životinja ili neku drugu namenu.
