Šta nedostaje vašoj biljci
Ukoliko imate biljke, verovatno vam se nekad desilo da biljka iz nekog razloga zakržlja ili se ne razvije baš onako kao što bi trebalo. U ovom članku saznaćete kako da otkrijete šta je ono što vašoj biljci treba da bi se optimalno razvila i kako da prepoznate šta tačno biljci nedostaje u trenutku kada krenu da se pojavljuju neobične promene na njoj.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
EKOLOŠKI FAKTORI
Prilikom uzgoja biljaka trebalo bi da proverite da li se biljka nalazi u optimalnim vrednostima ključnih ekoloških faktora. Najvažniji faktori za rast i razvoj biljaka su: temperatura, svetlost, vlažnost supstrata, pH vrednost supstrata, vlažnost vazduha, cirkulacija vazduha na mestu uzgoja i količina potrebnih nutrijenata.
Temperatura
Temperatura je jedan od najvažnijih faktora za razvoj biljaka. Ukoliko temperatura nije u odgovarajućem opsegu, biljka neće hteti da klija, niti će moći normalno da se razvija. Idealna temperatura za većinu biljaka kreće se u opsegu od 17 – 30 °C (sobna temperatura). Pre nego što krenete sa uzgojem bilo koje biljke, potrebno je da proverite da li će joj odgovarati temperatura u prostoriji u kojoj planirate da je uzgajate.
Pri niskim temperaturama listovi kreću da žute i venu, a na cvetovima mogu da se jave bele fleke. U slučaju niskih temperatura biljka će imati simptome nedostatka azota (listovi) i fosfora (cvet), pa se prvo mora proveriti izloženost biljke niskoj temperaturi. U slučaju da jeste onda u supstratu ima dovoljno minerala, a dodavanjem minerala mogli biste da spržite biljku.
Svetlost
Velikom broju semena svetlost nije potrebna za klijanje, međutim postoje i semena (pozitivno fotoblastična) koja zahtevaju prisustvo svetlosti (crveni i tamno-crveni spektar) pri klijanju. Koren većine biljaka je osetljiv na svetlost, pa bi bilo pametno da bude prekriven supstratom.
Većina biljaka može da se podeli u tri grupe: biljke kratkog dana (8 sati izložene svetlosti, a 16 sati mraku), biljke dugog dana (16 sati izložene svetlosti, a 8 sati mraku) i dnevno neutralne biljke (cvetanje ne zavisi od dužine dana).
PRIMERI
Primeri biljaka kratkog dana: duvan, soja, kukuruz, krastavac, krompir, dinja, itd.
Primeri biljaka dugog dana: pšenica, ječam, kupus, pasulj, karfiol, luk, rotkvica, spanać, mak, itd.
Primeri neutralnih biljaka: suncokret, grašak, lubenica, orhideja, vinova loza, paradajz, itd.
Kod biljaka dugog dana koje daju plodove u periodu vegetacije treba 16 sati svetlosti, a u period cvetanja i plodonošenja treba im oko 12 sati svetlosti. Ovo se objašnjava time što većina biljaka daje plodove u jesen kada dan postaje kraći, a ovo skraćivanje dana postaje jedan od signala za biljku da krene da formira plod.
Nedostatak svetlosti
Ukoliko biljka nema dovoljno svetlosti, ona će krenuti da se izdužuje, da poleže (gubi mehaničke ćelije) i da gubi pigment (svi listovi žuti – slično nedostatku sumpora). Ukoliko period osvetljenosti traje predugo, onda biljka ulazi u stres i mogu da se jave različite promene: vrhovi listova nerazvijeni; listovi kvrgavi i uvrnuti; listovi izbeljeni (slično nedostatku gvožđa) ili smeđi.
Intenzitet svetlosti
Različite biljke vole svetlost različitog intenziteta. Biljke koje u prirodi rastu u šumi vole slabije svetlo u odnosu na one koje rastu na livadi ili na one iz mediteranske zone. Biljke koje formiraju cvet i plod traže svetlost jačeg intenziteta u odnosu na biljke koje imaju samo vegetativnu fazu (za mikrobilje i rasad potrebno osvetljenje od oko 20W.).
Ukoliko uzgajate u zatvorenom, onda možete pomoću mehaničkog tajmera da podesite dužinu trajanja dana i noći za biljke (16h svetlosti u toku vegetacije i 12h u toku cvetanja), kao i da odabirom odgovarajuće rasvete podesite odgovarajući intenzitet svetlosti (što veća količina svetlosti to veći i kvalitetniji plodovi).
Vlažnost supstrata
Višak i manjak vode negativno deluju po biljku. Neke biljke vole jako natopljen supstrat (npr. biljke koje žive u močvarama i barama), neke vole umerenu vlažnost (većina biljaka), a neke jako malo vode (npr. pustinjske biljke). Brzina sušenja supstrata zavisi od temperature, tipa supstrata, vlažnosti vazduha, veličine biljke, itd.
Najidealnije vreme za zalivanje je ujutro ili u poslepodnevnim časovima. Zalivanjem biljaka uveče povećavate šansu za pojavu buđi. Sve što vam je potrebno da biste proverili vlažnost supstrata jeste da gurnete prst u zemlju do 1cm i ako osetite vlagu onda ne morate da zalivate.
PRETERANO ZALIVANJE
Ukoliko preterujete sa zalivanjem, povećavate šansu za pojavu buđi i mušica. U slučajevima suviška i manjka vode biljke izgledaju slično: listovi povijeni na dole, biljka izgleda „tužno” i gubi čvrstinu, otežana razmena materija i usvajanje minerala…
Ukoliko koristite vodu sa česme za zalivanje biljaka, bilo bi poželjno da koristite vodu koja je odstajala 2 dana (isparavanje hlora). Ustajala voda ima manji sadržaj hlora, a hlor je štetan po biljku.
pH vrednost supstrata
pH vrednost se odnosi na kiselost i alkalnost supstrata, a održavanje balansa u pH vrednosi je izuzetno važno pre svega zbog usvajanja minerala. Kod najvećeg broja biljaka optimalna pH vrednost se kreće u opsegu između 5,5 i 7,5. Među biljkama postoje i izuzeci koji preferiraju nešto kiseliju (npr. borovnice i mesožderke) ili alkalniju sredinu.
U slučaju da se biljka nalazi u supstratu koji nije u odgovarajućem opsegu pH vrednosti, može doći do zaključavanja nutrijenata. U ovom slučaju biljka će imati simptome nedostatka minerala iako ih ima dovoljno u supstratu, a naknadnim dodavanjem prihrane može doći do još većeg problema.
Optimalna pH vrednost - primeri:
pH 4 – 6: borovnica, kupina, mesožderke
pH 5 – 6,5: jabuka, hrast, krompir, narcis, kupina
pH 6 – 7,5: limun, narandža, Kruška, pasulj, repa, Vlašac, zelena salata, spanać, suncokret, paradajz
Regulisanje Ph vrednosti
U Novom Sadu voda sa česme ima pH vrednost oko 7.8, a to je nešto veća vrednost od opsega koji odgovara većini biljaka. Da biste pospešili razvoj vaše biljke, kao i sposobnost usvajanja minerala, bilo bi poželjno da regulišete pH vrednost vode pre zalivanja. To se postiže primenom azotne kiseline u fazi vegetacije i primenom fosforne kiseline u fazi cvetanja.
Prilikom spuštanja pH vrednosti bitno je da ne preterate sa kiselinom, a kao pomoć za određivanje pH vrednosti može poslužiti lakmus papir ili pH merač. Postoji i jednostavniji način za spuštanje pH vrednosti, a to je dodavanje mikroorganizama (Bacillus, Sacharomyces, Trichoderma…) u tečnom obliku koji će da održavaju pH vrednost supstrata iako za zalivanje koristite alkalniju vodu.
Vlažnost vazduha
Vlažnost vazduha je još jedan od faktora koji su značajni za rast i razvoj biljaka. Vlažnost vazduha je bitna zbog procesa disanja biljke, ali ona utiče i na razvoj patogena i štetočina. Optimalna vlažnost za većinu biljaka se kreće od 40 do 70%. Ukoliko je suv vazduh, može doći do opadanja listova. Biljne vaši se duplo više razmnožavaju pri vlažnosti vazduha od 30% nego pri vlažnosti od 55%. Iznad 70% vlažnosti povećava se šansa za pojavu gljivičnih oboljenja.
Vlažnost vazduha se jednostavno meri pomoću analognih ili digitalnih merača. Ukoliko želite da povećate vlažnost vazduha, potrebno je da prskate/orošavate biljku ili da koristite ovlaživače.
Cirkulacija vazduha
Ukoliko je biljka okružena ustajalim vazduhom, onda dolazi do pada imuniteta i veće šanse za pojavu bolesti. Zbog ovoga je potrebno uspostaviti cirkulaciju vazduha u zatvorenim prostorijama u kojima se uzgajaju biljke. Ovo se postiže uvođenjem ventilatora koji je dovoljno jak da obezbedi laganu cirkulaciju vazduha.
Ukoliko je cirkulacija vazduha prejaka (jak vetar…), može doći do povijanja listova ka dole (savijanje u obliku kandže), savijanja ili kidanja ivica listova, usporavanja rasta biljke, itd. Jačanje imuniteta može da se postigne primenom mikrobioloških preparata ili preparata na bazi kalcijuma, vitamina, biljnih šećera ili aminokiselina…
Sumacija
Većina biljaka živi u sličnom opsegu gore pomenutih ekoloških faktora. Pre nego što krenete sa uzgojem bilo koje biljke bilo bi poželjno da proverite ekološke faktore za datu vrstu. Ekološke faktore treba proveriti pre provere nedostataka nutrijenata, zato što simptomi nedostatka nutrijenata mogu biti slični promenama u ekološkim faktorima!!! O simptomima nedostatka nutrjenata i načinima za njihovo prevazilaženje otkrićete u narednom članku.
DIskusija
Da li redovno pratite vrednosti ekoloških faktora za vašu biljku i da li znate jasno da definišete šta tačno nedostaje vašoj biljci u trenutku kada se javi neki problem? Podelite sa nama vaša iskustva, a ukoliko imate neka pitanja slobodno nam se obratite.
