Biljke - Nedostatak minerala
O ekološkim faktorima neophodnim za uspešan uzgoj biljaka i njihovim optimalnim vrednostima pisali smo u prethodnom članku. Prethodni članak je izuzetno važan da biste u potpunosti uspeli da otkrijete da li imate problem sa ekološkim faktorima ili se kod vaše biljke radi o nedostatku hranljivih materija.
Simptomi nedostatka minerala mogu da izgledaju slično simptomima koji se javljaju prilikom naglih promena ekoloških faktora ili pri pojavi insekata. Pri niskim vrednostima za temperaturu ili pri neodgovarajućoj pH vrednosti supstrata biljka neće usvajati ključne hranljive materije iako ih ima dovoljno u podlozi. Iz tog razloga moramo prvo da proverimo ekološke faktore i prisustvo insekata, a tek onda da posumnjamo na nedostatak minerala.
Čime se hrane biljke?
Biljke se prvenstveno hrane mineralima koje možemo podeliti u dve grupe: makroelementi i mikroelementi. Makrelementi su potrebni biljkama u većim količinama i tu spadaju: azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum i sumpor.
Mikroelementi su biljkama potrebni u manjim količinama, a najbitniji su: gvožđe, mangan, bor, cink, bakar i molibden.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
Simptomi nedostatka nutrijenata
Ugljen dioksid (CO2) iz vazduha je važan za proces fotosinteze u kojem biljka pomoću svetlosti stvara šećere i oslobađa kiseonik (O2). U slučaju nedostatka ugljen dioksida nastaju bele fleke po listovima i biljka kreće da umire.
Za razliku od ugljen dioksida koji je potreban u vazduhu, kiseonik je potreban u supstratu. Što je veća količina kiseonika u supstratu, to će biljka brže i pravilnije da se razvije. Povećanje količine kiseonika se postiže dodavanjem perlita, kamenčića, vermikulita ili glinenih kuglica u supstrat ili, u slučaju hidroponskog uzgoja, rasprskivača vazduha u vodu. U odsustvu kiseonika biljka kreće da se “davi”, koren menja boju (smeđ), buđa i odumire.
Šema za lakše utvrđivanje promena
Da bismo utvrdili koji minerali nedostaju biljkama potrebno je da podelimo biljku na dva dela:
- Stariji listovi (donja polovina biljke)
- Mlađi listovi (gornja polovina biljke)
Promene na mlađim listovima
Ukoliko se dešavaju promene na mlađim listovima, onda nedostaje jedan od sledećih minerala: kalcijum, sumpor, gvožđe, bakar, mangan ili bor. Ukoliko primetite simpotome za nedostatak gvožđa ili kalcijuma, onda možete da koristite preparat na bazi tih elemenata da biste se rešili njihovog nedostatka. Kao izvor kalcijuma možete da koristite i ljuske od jaja, a kao izvor gvožđa vodu u kojoj ste natopili zarđale eksere.
Ukoliko nedostaje sumpor, bakar, mangan ili bor, onda za rešavanje ovog problema možete da koristite preparat na bazi mikroelemenata (Naziv: „ROOT” ili “MICRO“). Ovakvi preparati se preporučuju i za ubrzavanje rasta korena ili za borbu protiv stresnih situacija.
Promene na starijim listovima
Ukoliko primetite promene na starijim listovima, onda nedostaje neki od sledećin minerala: azot, fosfor, kalijum, magnezijum, molibden ili cink. Ukoliko primetite nedostatak azota, fosfora ili kalijuma u periodu kada je biljka u vegetaciji onda možete da koristite neki preparat koji u svom nazivu sadrži reč „GROW“, tj. preparat za fazu vegetacije.
Ukoliko primetite nedostatak nekog od istih minerala u fazi cvetanja, onda možete da koristite preparat koji u nazivu sadrži reč „BLOOM“, tj. preparat za fazu cvetanja. Kao prirodni izvor azota može da posluži voda iz akvarijuma ili ribljeg bazena, a kao izvor kalijuma kora od banana.
U slučaju nedostatka magnezijuma možete da koristite preparat na bazi kalcijuma i magnezijuma. U slučaju da otkrijete nedostatak cinka ili molibdena onda možete da koristite preparat koji u svom nazivu ima reč „ROOT ili MICRO“ kao i u slučaju ostalih mikroelemenata.
Vrste biljnih đubriva
Standardna biljna đubriva mogu se podeliti u 2 glavne grupe: za vegetaciju (Grow) i za cvetanje (Bloom). Kao glavni sastojci đubriva za vegetaciju i cvetanje ističu se najvažniji elementi, tj. NPK: azot, fosfor i kalijum. Azot je najvažniji za razvoj listova, tačnije za proces fotosnteze. Kalijum i fosfor su od velike važnosti za razvoj cveta i ploda. Ova đubriva obično poseduju i ostale mineralne koji su neophodni za normalan rast i razvoj biljaka.
Pored NPK đubriva postoje i aditivi i razni dodaci. Npr. preparati za razvoj korena (Root ili Micro) bazirani su na mikroelementima. Preparati bazirani na pojedinačnim mineralima ili u parovima (npr. gvožđe, fosfor i kalijum, magnezijum i kalcijum, itd.). Takođe, postoje i stimulatori (npr. vitamini, aminokiseline i biljni šećeri), enzimi i korisni mikroorganizmi koji kao dodaci poboljšavaju rast i razvoj biljaka.
Organsko ili mineralno đubrivo?
Prihrana može da bude organskog i neorganskog (mineralnog) porekla. Iako biljke mogu da usvoje samo malu količinu organske materije, organska prihrana je bolje rešenje zbog toga što će biljka po potrebi da luči enzime koji će da razlažu organsku materiju, a u ovom procesu će im pomoći i korisni mikroorganizmi iz supstrata.
Manja je verovatnoća da ćete preterati sa količinom nutrijenata ako koristite organski supstrat ili organsku prihranu, a ovakva prihrana će dati kvalitetniji i ukusniji plod. Za razliku od organske prihrane, mineralnu prihranu biljka brže usvaja, pa ukoliko biljci nedostaju nutrijenti ovo bi moglo da bude bolje rešenje.
Doziranje đubriva
Veća šteta nastaje ukoliko u supstratu postoji više nutrijenata nego u slučaju da oni nedostaju. U slučaju viška nutrijenata biljka može da sagori, ovo se naročito vidi na vrhovima mladih listova koji postaju smeđi, hrskavi i povijeni ka dole. Ove promene su neizlečive. U slučaju nedostatka nutrijenata, biljka će da preusmerava nutrijente iz manje bitnih delova u delove koji su važniji za normalno funkcionisanje metabolizma.
Semena većine biljaka u sebi sadrže dovoljnu količinu hranljivih materija za određeni period i zbog toga pri naklijavanju semena bi bilo bolje da koristite supstrat koji nema puno hranljivih materija (npr. kokosov treset). U ovakvom supstratu koren će se brže razviti jer će se izduživati u potrazi za nutrijentima. U slučaju viška nutrijenata koren se slabije razvija. Nekim biljkama treba manje đubriva (pustinjske biljke, naklijavanje i mlađe biljke), a nekim više (npr. cvetnice).
Šta ako se radi o nečemu drugom?
Većina biljaka će ispoljiti ovakve simptome u slučaju nedostatka nutrijenata. Iako boja kod različitih vrsta biljaka može da varira prilikom nedostatka nutrijenata, sam položaj promene i način širenja mogu da pokažu koji mineral nedostaje. Međutim, ukoliko se desi da su svi ekološki faktori u optimumu, da nema insekata, a da ne prepoznajete ni jedan simptom nedostatka nutrijenata, onda se verovatno radi o pojavi virusnih, gljivičnih ili drugih infekcija.
SRODNI ČLANCI
Srodne članke možete da otvorite klikom OVDE.
