KAKO ISKORISTITI OTPAD SA FARMI?
Svake sekunde širom planete stvaraju se velike količine otpada. Prema procenama u Srbiji godišnje nastane u proseku oko 1,7 tona otpada po glavi stanovnika. Jako mali deo se reciklira, što znači da se velika većina otpada gomila na deponijama ili negde u prirodi.
Lancima ishrane ili putem zagađene vode i vazduha otpad na kraju završava u nama, nakon čega narušava naše zdravlje. U zavisnosti od porekla i njegovih sastojaka, otpad može da bude jako opasan po životnu sredinu, a samim tim i po zdravlje čoveka. Najveću opasnost predstavlja otpad koji poseduje toksične supstance, teške metale, fekalije (izvor infekcija), radioaktivne elemente, zapaljive ili isparljive materije.
OTPAD SA FARME
S obzirom na sve veći rast ljudske populacije i samim tim na veću potrebu za hranom, povećava se i količina otpada koja nastaje prilikom proizvodnje i obrade hrane. Otpad sa farmi može da bude različitog porekla. Najčešće se radi o ostacima životinja, njihovim ekskrementima (izlučevine: feces i mokraća), različitim antibioticima, higijenskim sredstvima, ambalaži, uljima od postrojenja i mehanizacije, itd.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
Zagađenje životne sredine
Ostaci uginulih, bolesnih i ubijenih životinja sa farme spaljuju se u kafilerijama, ali često znaju da budu odloženi i u prirodi.
Zagađenje reka
Izlučevine životinja sa ostalim tečnim otpadom često bivaju ispuštene u kanalizaciju, a na kraju završavaju u rekama. Zbog toga dolazi do povećanog opterećenja reke organskim i neorganskim materijama i štetnim (fekalnim) mikroorganizmima.
PROIZVODNJA BIOGASA, ĐUBRIVA I STRUJE
U jednom od prethodnih članaka pisali smo o upotrebi ekskremenata (prvenstveno krave) u kombinaciji sa silažom za proizvodnju biogasa, tečnog đubriva i elektriciteta u procesu anaerobne digestije. Ukoliko vas interesuje ova tema, onda vam preporučujemo da pročitate naše članke u vezi proizvodnje biogasa i struje.
STAJNJAK
Stajnjak tj. stajsko đubrivo predstavlja mešavinu čvrstih i tečnih stočnih ekskremenata i prostirke (slama i lišće). Radi se o đubrivu koje sadrži sve neophodne hranljive materije za ishranu biljaka. Najkoncentrovaniji su živinski i ovčiji stajnjaci.
Stajnjak mora da se prikuplja, čuva i obrađuje da bi se zadržale hranljive materije i uklonili štetni mikroorganizmi iz fekalija. Glavnu ulogu u nastanku pravog stajnjaka imaju korisni mikroorganizmi koji će da razlože teško rastvorive materije.
TIPOVI STAJNJAKA
Razlikuju se četiri tipa stajnjaka: svež, poluzgoreli, zgoreli i pregoreli. Za nastanak svežeg stajnjaka potrebno je da ekskrementi stoje 1 – 1,5 mesec na đubrištu. Ovaj stajnjak se ne preporučuje za upotrebu zbog prisustva fekalnih mikroorganizama i nedovoljne razloženosti celuloze. Poluzgoreli stajnjak se dobija nakon fermentacije koja traje 2 – 3 meseca leti, a zimi nakon 4 – 5 meseci. Ovaj stajnjak je boljeg kvaliteta od svežeg.
Najkvalitetniji je zgoreli stajnjak koji predstavja ujednačenu masu tamnosmeđe boje. Za njegov nastanak je potrebno da prođe najmanje 5 – 6 meseci. Pregoreli stajnjak je sličan zemlji, a dobija se nakon čuvanja više od 10 meseci.
UPOTREBA STAJNJAKA
Stajnjak je đubrivo koje ima produženo dejstvo. U prvoj godini iskoristi se 50% hranljivih materija, u drugoj 30%, a u trećoj 20%. Iz tog razloga, njegova upotreba se preporučuje svake druge ili treće godine. Najčešće preporučene doze stajnjaka kreću se od 20 do 40 t/ha, a pri podizanju voćnjaka od 40 do 80 t/ha. Najidealnija opcija jeste kombinovanje stajnjaka sa mineralnim đubrivima, a u tom slučaju doze stajnjaka ne treba da su veće od 15 do 20 t/ha.
PREČIŠĆAVANJE STAJNJAKA MIKROALGAMA
Mikroalge i cijanobakterije mogu poslužiti za recikliranje materija na farmama. Na ovaj način se prečišćava stajnjak i iskorišćavaju otpadna jedinjenja, a nastaju vredni proizvodi. Kako bi takav jedan zatovoreni ili pouzatvoreni sistem izgledao prikazaćemo u nastavku (Svirčev, 2005):
1. Ekskrementi životinja sa otpadom nastalim usled tehnloškog procesa (pranje, čišćenje, otpaci od hrane) se sakupljaju u kolektorima.
2. U kolektorima se vrši razdvajanje tečne od čvrste faze.
GLISTE I HUMUS
3. Čvrsta faza može poslužiti kao podloga za razvoj glista koje bi doprinele stvaranju humusa. Humus, odn. vormikompost je izuzetno kvalitetno đubrivo. Namnožene gliste mogu poslužiti kao izvor proteina za životinje.
BIOMASA MIKROALGI
4. Tečna faza se odvodi u bazene gde se vrši prečišćavanje pomoću mikroalgi i cijanobakterija. U bazanu će doći do usvajanja minerala od strane pomenutih organizama, a to će rezultirati masovnom proizvodnjom biomase algi.
PROČIŠĆENA VODA
5. Tečni stajnjak, oslobođen visokih koncentracija mineralnih jedinjenja, ili se odvodi u recipijente (reke) ili vraća u proces proizvodnje. Ukoliko dobijena voda ne zadovoljava sanitarne pokazatelje da bi se mogla vratiti u proizvodni proces, takva prečišćena voda bi se mogla ispustiti u vodene recipijente sa mnogo manje negativnih uticaja po ekosistem.
HRANA ZA ŽIVOTINJE
6. Dobijena biomasa mikroalgi, osušena i delimično obrađena, može poslužiti kao odlična nutritivna dopuna za uzgajane životinje, a može imati i drugu namenu (proizvodnja toplote, biogoriva, biogasa ili struje).
BENEFITI
- Humus – Prečišćeni stajnjak bi mogao da se iskoristi kao veoma kvalitetno đubrivo
- Gliste – Dodatni izvor proteina za uzgajane životinje
- Biomasa algi – Odlična nutritivna dopuna za životinje ili baza za proizvodnju biogoriva i struje
- Prečišćena voda – Ponovna upotreba ili sigurnije ispuštanje u vodene ekosisteme
- Maksimalna iskorišćenost otpadnih jedinjenja i mnogo manji uticaj na životnu sredinu
- Ekonomska dobit od nastalih proizvoda i smanjeni troškovi
Reference
Svirčev Z. (2005): Mikroalge i cijanobakterije u biotehnologiji. Departman za biologiju, Univerziteta u Novom Sadu. ISBN 86-7031-076-7
Srodni članci
Srodne članke možete da otvorite klikom OVDE.
