Kako iskoristiti termalne vode?
Termalne vode su tople vode, bogate mineralnim materijama, koje izbijaju pod pritiskom na površinu zemlje. Na našim prostorima postoji veliki broj termalnih izvora koji su pretvoreni u banje zbog njihovog lekovitog dejstva. Izvori termalnih voda se često javljaju i kao posledica bušenja naftnih polja.
Zbog visoke temperature i velike količine mineralnih materija termalne vode predstavljaju opasnost po vodene ekosisteme. Ispuštanje termalnih voda u reke ili jezera dovelo bi do narušavanja ravnoteže tih ekosistema. Nagla promena u temperaturi dovela bi do stresa ili smrti velikog broja organizama, naročito onih koji se nalaze na mestu ispuštanja ovih voda. Iz tog razloga, termalne vode se nikako ne bi smele upuštati u vodene recipijente (reke, jezera, potoke…).
Termalne vode i cijanobakterije
Velika količina minerala bi mogla dovesti do namnožavanja toksičnih cijanobakterija (cvetanje vode). Cijanobakterije bi se u početku samo naglo razmnožile, a onda kada ponestane nutrijenata one bi krenule da izlučuju velike količine toksina. Na taj način one ubijaju ostale organizme i stvaraju hranu za nastavak namnožavanja.
Cijanobakterijama je potrebno svetlo, pa bi formirale debeli tamno-zeleni sloj na površini vode. Ovaj sloj bi sprečio prodiranje svetlosti kroz vodu, a blokada svetlosti bi sprečila rast vodenih biljaka. Toksini cijanobakterija bi mogli lako završiti u vodi za piće, pa bi došlo do trovanja stanovništva, kao i plivača.
Uzgoj mikroalgi i cijanobakterija
Termalne vode su odličan izvor hrane za mikroalge i cijanobakterije. Sve što je potrebno ovim organizmima za rast jeste malo minerala, toplote, svetlosti i ugljen-dioksida. U ovom slučaju, termomineralna voda bi bila besplatan izvor toplote i nutrijenata (minerala). Svetlost (Sunce) i ugljen dioksid (iz vazduha) su takođe besplatni.
Biomasa mikroalgi i cijanobakterija može da ima široku primenu: proizvodnja struje, biogoriva, kozmetike, lekova, biljnih đubriva, biogasa, hrane (super-hrana), itd. Takođe, biomasa algi i cijanobakterija bi se mogla iskoristiti za uzgoj zooplanktona, a zajedno bi bili odlična hrana za ribe i životinje. Dakle, imali bismo besplatne sirovine (termalne vode), a dobili bismo širok spektar vrednih proizvoda.
Hidroponski uzgoj biljaka
Biljke se prvenstveno hrane mineralima, zato što one mogu da usvoje samo malu količinu organske materije. Minerali se nalaze u velikim količinama u termomineralnoj vodi, pa bi se ova voda mogla koristiti za proizvodnju mineralnih đubriva.
U nekim slučajevima termalna voda bi se mogla, odmah nakon hlađenja, koristiti kao đubrivo. Pre upotrebe potrebno je da se odradi analiza ove vode. Ukoliko rezultati analize pokažu da je u njoj prevelika količina minerala (štetno po biljke), onda je potrebno delimično prečišćavanje i razblaživanje za direktan uzgoj biljaka.
Šta je hidroponija?
Hidroponija predstavlja uzgoj biljaka u vodi bogatoj mineralima (bez zemlje). Primena termalne vode u hidroponskom uzgoju bi bilo praktičnije rešenje jer nema potrebe za zemljom, a mogao bi se napraviti takav sistem da se na maloj površini (vertikalni uzgoj) dobije velika količina biljaka. Još jedna prednost hidroponije se ogleda u bržem rastu i razvoju biljke za do 5 puta u odnosu na uzgoj u zemlji.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
EKOLOŠKI MODEL SISTEMA
U narednom tekstu ćemo predstaviti jedan ekološki model sistema za prečišćavanje termalnih voda. Radi se o sistemu u kojem se prečišćava termalna voda, a istovremeno dobija niz vrednih proizvoda.
1: Termalna voda se od izvora (bušotine) usmerava ka kolektoru.
2: U kolektoru se vrši masovno umnožavanje termofilnih vrsta mikroalgi i cijanobakterija. U ovom procesu se voda delimično prečišćava od minerala, a istovremeno se smanjuje temperatura vode.
3: Voda iz bušotine se takođe može koristiti za zagrevanje objekata pomoću cevi.
Staklenik i biljke
4: Cevi se po potrebi mogu postaviti u unutrašnjost staklenika da bi se zagrejao u toku zime.
5: Delimično prečišćena termalna voda se zajedno sa mikroalgama i cijanobakterijama usmerava u hidroponski sistem za uzgoj biljaka. Minerali i organska materija (masa algi i cijanobakterija) su odlično đubrivo za uzgoj biljaka, kako u hidroponici, tako i u poljoprivredi.
Prisustvo mikroalgi, a posebno azotofiksirajućih cijanobakterija, je poželjno zbog njihovog svojstva azotofiksacije i produkcije regulatora rasta i drugih biološki aktivnih supstanci. Na taj način se uzgajane biljke u vodenoj kulturi ne izlažu dejstvu hemijskih sredstava, kao što su NPK đubriva, sintetisani regulatori rasta i sredstva za zaštitu bilja (Svirčev, 2005).
PREDNOSTI SISTEMA
1: Termalna voda je prošla dve faze prečišćavanja i više ne predstavlja opasnost po vodene ekosisteme:
- Hlađenje tokom grejanja staklenika i uzgoja mikroalgi i cijanobakterija
- Uklanjanje minerala tokom uzgoja mikroalgi i biljaka
2: Proizvodnja povrća
3: Proizvodnja mikroalgi i cijanobakterija
Reference
Svirčev Z. (2005): Mikroalge i cijanobakterije u biotehnologiji. Departman za biologiju, Univerziteta u Novom Sadu. ISBN 86-7031-076-7
