Hidroponika - Kako gajiti biljke u vodi?
Hidroponika predstavlja metod uzgoja biljaka u kojem se zemlja kao supstrat ne koristi. Umesto zemlje koristi se voda bogata mineralnim materijama. Radi se o naučno zasnovanom uzgoju prilikom kojeg se biljci omogućavaju savršeni uslovi za bujno razviće, cvetanje i plodonošenje.
Takođe, umesto zemlje mogu da se koriste različiti hidroponski supstrati. Ovi supstrati ne smeju da imaju primese koje će uticati na kvalitet vode (promene pH vrednosti, toksičnost, povećanje sadržaja minerala, itd.). Njihova uloga se ogleda prvenstveno u vidu potpore za osnovu biljke, a u nekim sistuacijama mogu da se koriste i za povećanje površine za razvoj korisnih mikroorganizama.
Veoma bitan podatak je taj da hidroponija koristi i do 97% manje vode u odnosu na uzgoj iste biljke u zemljištu. U hidroponiji voda se gubi samo isparavanjem, dok u zemljištu većina vode ispari, prodre u zemlju ili bude usvojena od strane korova.
Koje biljke je moguće gajiti hidroponski?
Teoretski, sve biljke mogle bi se uključiti u jedan ovakav sistem, ali treba voditi računa o njihovoj ekološkoj valenci. Tačnije, potrebno je poznavati uslove koje moramo zadovoljiti da bi jedna biljka mogla da raste u hidroponiji.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
Među biljakama koje se najčešće uzgajaju u komercijalnim hidroponskim sistemima su bosiljak, zelena salata, jagode i paradajz. Pored navedenih, često se uzgajaju: blitva, kelj, spanać, kupus, karfiol, vlasac, đumbir, peršun, oregano, komorač, ruzmarin, rotkvica, paprika, čili papričice, krastavac, malina, patuljasti citrusi (narandža, limun), patuljasti nar, lubenica, ananas, banana, menta, kamilica, pepermint, lavanda, majčina dušica, itd.
Koje uslovi su potrebni biljakama u hidroponiji?
Prvo što može da „zapadne za oko” što se tiče hidroponije jeste uzgoj biljaka u vodi. Za razliku od vodenih biljaka, biljke koje najčešće koristimo u ishrani su biljke koje u prirodi rastu u zamlji. Kako onda njih da uzgajamo u vodi?
Odgovor na ovo pitanje otkrivamo učenjem karakteristika i potreba biljaka. Kada bi koren biljke koja raste u zemlji potopili u vodu, veoma brzo bi došlo do smrti ili slabijeg rasta biljke, jer nema dovoljno kiseonika. Ovaj problem se jednostavno rešava uvođenjem pumpi za vazduh, aeratora ili povećanjem dodirne površine između vazduha i vode. Izvor kiseonika zavisi od izbora odgovarajućeg hidroponskog sistema.
Parametri - Ekološki faktori:
Prilikom hidroponskog uzgoja potrebno je obratiti posebnu pažnju na parametre vode:
Temperatura: od 15 do 27 °C
pH vrednost (kiselost): najčešće između 5,5 i 7.
EC vrednost (koncentracija đubriva): Između 700 i 2300 µS/cm3
Koncentracija kiseonika: Iznag 3mg/l vode.
Takođe, veoma bitno je održavati i uslove koji se ne odnose na kvalitet vode. Tu spadaju prvenstveno temperatura i vlažnost vazduha, kao i adekvatno osvetljenje.
Ovi parametri zavise od biljne vrste koja se uzgaja, kao i od njenog razvojnog stadijuma. Iz tog razloga je jako važno poznavanje osobina biljke prilikom hidroponskog uzgoja. Održavanjem ovih parametara u optimalnim vrednostima postižete brži rast i razvoj biljaka (često i više od 5 puta), u odnosu na uzgoj u zemlji.
Ukoliko gajimo biljke na otvorenom, onda je potrebno da ih gajimo onda kada je njihova sezona. Ukoliko želimo da ih gajimo tokom cele godine, onda ćemo sistem postaviti u zatvorenom i napraviti uslove koji odgovaraju uslovima tokom sezone kada se te biljke javljaju.
Koje su prednosti hidroponije?
- Daje mnogo veće i kvalitetnije prinose
- Brži rast biljaka, čak i za preko 5 puta
- Prirodniji ukus biljaka
- Potrebno je i do 97% manje vode
- Potrebno i do 90% manje energije (samo el. energija)
6. Zemlja uopšte nije potrebna, ali ni velika površina za uzgoj
7. Sistem može da se uspostavi u svim klimatima
8. Nema potrebe za pesticidima i drugim štetnim ksenobioticima
9. Dobijeni proizvodi su sigurniji za konzumaciju
10. Redovnom kontolom sprečavaju se gubici
11. Dobija se drastično manja količina otpada
12. Materijal za izgradnju hidroponskog sistema je široko dostupan
13. Minimalno i jednostavno održavanje
14. Sistem se može potpuno automatizovati
15. Ne javlja se korov, a većina štetočina se uopšte ne pojavljuje
16. Nema potrebe za dodatnim mašinama (npr. traktori, freze, itd.)
17. Potrebno manje radnika
18. Manji fizički napor pri radu
19. Bez negativnog uticaja po životnu sredinu, u većini slučajeva
20. Moguća primena u urbanim sredinama, npr. u zatvorenom ili na krovovima zgrada
21. Nema genetske manipulacije (nije GMO)
22. Moguć neprekidan uzgoj tokom cele godine
Koje su mane hidroponije?
- Visoki početni troškovi
- Neophodno je veće znanje o biljkama i njihovim potrebama
- Neophodna češća kontrola parametara
- Greške dovode do katastrofalnih posledica
- U većini sistema neophodan je izvor elektriciteta
Zaključak
Kao što možete i sami da zaključite, hidroponski uzgoj biljaka predstavlja napredniji vid uzgoja biljaka. Iako deluje kao drastično teži način, nakon malo iskustva hidroponija postaje zabavniji i lepši vid uzgoja. Hidroponika više deluje kao laboratorijski način uzgoja biljaka. Naročito je pogodna za uzgoj sobnog i začinskog bilja u stanovima, gde se eliminiše prljanje zemljom.
Svakako da je potrebno više znanja prilikom hidroponskog uzgoja, a upravo iz tog razloga odlučili smo da napišemo vodič u kojem ćemo predstaviti hidroponiju korak po korak. Priručnik možete da poručite u našoj prodavnici klikom OVDE.
REFERENCE
Napisali smo više članaka u vezi hidroponskog gajenja biljaka. Ostale članke možete da pročitate OVDE.
Izvor naslovne slike ovog čanka možete da pogledate OVDE. Izvore slika koje se nalaze u članku možete da otvorite klikom na slike.