Reciklaža: Kako reciklirati sav otpad?
Ceo svet se već odavno pretvorio u čisto potrošačko društvo. Sve funkcioniše po principu “kupi i baci”. Noviji proizvodi imaju sve kraći radni vek, a to se radi sa namerom da bi kupci češće kupovali. Na primer, klasične sijalice mogu da imaju radni vek veći od 10 godina, tehnologija odavno postoji, a u stvarnosti je dobro ukoliko opstanu do godinu dana.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
RAZVOJ TEHNOLOGIJE I MODNI TRENDOVI
Ubrzan razvoj tehnologije dodatno doprinosi tome da se sve više baca. Dovoljno je da prođe par godna i telefoni ne mogu da pokrenu prvo jednu, a ubrzo i ceo niz aplikacija. To rezultira zamenom ili bacanjem uređaja koji je tehnički ispravan. Modni trendovi dovode do prečestog menjanja i bacanja upotrebljive obuće i odeće. Uz sve ovo dolaze i pakovanja, kese i svi dodaci koji dodatno povećavaju količinu otpada.
POTEŠKOĆE
Proces reciklaže je često komplikovan, skup, težak i osetljiv posao. Na svetu trenutno živi skoro 8 milijardi ljudi. Otpad se svakako stvara u većoj meri nego što uspeva da se reciklira. Čak i razvijenije zemlje (poput SAD-a) svoj otpad transportuju u manje razvijene zemlje koje gotovo da zatrpavaju smećem i otrovima. Kako onda rešiti problem sa gomilanjem otpada?
Šta je reciklaža?
Reciklaža predstavlja proces pretvaranja otpada u nove materijale, predmete ili energiju, tj. sirovine koje mogu ponovo da se iskoriste. Sam proces reciklaže može da se izvrši na ekološki ili neekološki način.
Neekološki način podrazumeva npr. direktno spaljivanje celokupnog otpada. Na ovaj način bi došlo do oslobađanja štetnih i toksičnih materija u životnu sredinu, a koje bi mogle da izazovu negativnije promene u odnosu na samo gomilanje otpada. Ekološki način je dosta komplikovanjiji, a zahteva solidarnost i aktivaciju kompletnog društva.
4 KLJUČNA KORAKA
1: Uklanjanje postojećeg otpada
2: Prevencija nastanka otpada (REduce)
3: Ponovna upotreba materijala koji bi inače postali otpad (REuse)
4: Pretvaranje otpada u sirovinu ili energiju koja može da se iskoristi za dobijanje novih proizvoda (REcycle)
Uklanjanje postojećeg otpada
Što više postojećeg nerazgradivog otpada trebalo bi ukloniti iz životne sredine (reke, jezera, šume, livade, sela, gradovi, itd.). Ovde mislimo na uklanjanje otpada kako iz zaštićenih, tako i iz nezaštićenih područja. Ovaj otpad bi trebalo prvo da se sortira, a potom da se uputi na reciklažu ili na deponiju.
Naravno, potrebno je adekvatno sankcionisati sve one koji bacaju otpad mimo kontejnera. Visoke novčane kazne su se pokazale kao adekvatno rešenje ovog problema. Svakako je bolje rešenje da otpad završi na mestu koje je predviđeno za to, nego u prirodi gde će nanositi štetu živom svetu.
PREVENCIJA
Prevencija se odnosi na smanjivanje proizvodnje i upotrebe materijala koji su sporo razgradivi, koji su štetni po živi svet i koji se teško recikliraju. Na primer, ovo se odnosi na prelazak na ekološke proizvode, smanjivanje upotrebe plastike i plastičnih pakovanja, bacanje proizvoda tek kada izgube svoju upotrebnu vrednost, sortiranje i bacanje otpada isključivo na predviđeno mesto, štednja struje, vode, goriva, itd.
KAKVI TREBA DA BUDU EKO PROIZVODI?
Ekološki proizvodi bi trebalo da budu adekvatna zamena za neekološke proizvode. Tačnije, trebalo bi da pariraju po efikasnosti, kvalitetu, dugotrajnosti i ceni. Često ekološki proizvodi ne mogu da pariraju neekološkim, pa nije ni čudo što nije moguć jednostavan i dobrovoljan prelaz na ekološke proizvode. Međutim, da bi ekološki proizvodi mogli da parariraju neekološkim potrebni su adekvatni podsticaji države za ekološke biznise. Na primer, poreske olakšice i subvencije.
SMANJENJE LIČNOG DOPRINOSA
Ono što bilo ko od nas može da učini jeste da smanji lični doprinos gomilanju otpada. Možete maksimalno da iskoristite neki proizvod pre nego što ga bacite (npr. odeća, obuća, tehnologija, kupovina adekvatne količine hrane, manja upotreba ulja i deterdženata, itd.), da upotrebljavate cegere umesto kesa, itd.
PONOVNA UPOTREBA OTPADA
Da li vaš otpad možete još nekoliko puta da iskoristite? Odličan primer su kese koje svakako mogu višekratno da se upotrebljavaju. Češćim i dužim korišćenjem proizvoda usporava se brzina nakupljanja otpada.
ZA NEKOGA OTPAD, ZA NEKOGA BLAGO
Ono što je nekome otpad, za nekoga može biti bogatstvo. Pre bacanja poželjno je da razmislimo da li to nešto što bacamo nekome može da bude od koristi. Poklanjanjem možete nekoga da usrećite, a ukoliko vaš otpad možete da prodate, onda biste bili u dobitku. Odličan primer su višak hrane kojim možete nekog da nahranite ili poklanjanje i prodaja polovne odeće, obuće i nameštaja.
PROMENA NAMENE
Da li taj otpad možete da iskoristite na neki drugi način? Ukoliko gajite biljke, a imate puno organskog otpada, onda možete da pravite kompost. Ukoliko ste umetnik, onda možete da razmislite o reciklažnoj umetnosti. Ako imate puno drvnog otpada, onda možete da proizvodite malč.
Sporo razgradivi materijali bi mogli da se usitne i koriste u građevinarstvu. Staklene teglice i posude od netoksične plastike mogu da nađu svoje mesto u kuhinji. Postoji mnogo načina da se svaki otpad ponovo iskoristi, a mogućnost upotrebe zavisi isključivo od vaše mašte.
RECIKLAŽA U UŽEM SMISLU
Svi prethodno pomenuti koraci čine deo procesa reciklaže (reciklaža u širem smislu). Reciklaža u užem smislu predstavlja proces pretvaranja otpada u sirovinu ili energiju koja može da se iskoristi za dobijanje novih proizvoda. U ovom slučaju reciklaža obuhvata sledeće ključne procese:
1: Sortiranje otpada i propisno odlaganje u reciklažne kontejnere
2: Transport otpada na deponiju ili na mesto reciklaže
3: Reciklaža otpada
4: Deponovanje otpada koji ne može da se reciklira
SORTIRANJE OTPADA
Sortiranje otpada se odnosi na propisno sortiranje otpada najčešće na glavne kategorije: papir, staklo, metal i plastiku. Postoje naravno i druge kategorije otpada, poput organskog, elektronskog, medicinskog, radioaktivnog, mešovitog, itd. Bilo bi idealno kada bi svaki pojedinac što bolje sortirao svoj otpad. Na primer, skidanjem etiketa sa plastike i stakla povećava se efikasnost procesa reciklaže. Mešanje otpada dovodi do nemogućnosti reciklaže.
PODSTICAJI
Da bi se stanovništvo potrudilo da što češće i bolje sortira otpad potrebno je uvesti neke vrste nagrada. Odličan primer predstavlja Beč koji ukida komunalne račune onima koji redovno i najbolje sortiraju svoj otpad. Ne bi trebalo da jednake komunalne troškove imaju oni koji redovno sortiraju i ispravno odlažu svoj otpad u odnosu na one koji to uopšte ne čine. Takođe, potrebno je uvesti što češće i što veće kazne za one koji ubacuju otpad u pogrešne kontejnere za reciklažu.
transport otpada
Otpad se transportuje ili direktno u reciklažni centar ili na deponiju. Na ovim mestima otpad se dodatno sortira. Nekad se dešava da sortirani otpad ponovo završi izmešan prilikom transporta. To se dešava u mestima gde samo prividno postoji reciklaža. Na ovaj način trud onih koji su posvećeni sortiranju biva potpuno uništen.
Proces recikliranja
Sam proces reciklaže predstavlja industriijski proces u kojem se od otpada stvaraju novi proizvodi ili na neki način vrši restauracija. Ovi procesi su često jako komplikovani i zahtevni, pa ćemo o njima naknadno pisati za svaku vrstu otpada.
ORGANSKI OTPAD
Organski otpad je potrebno posebno izdvajati i što pre koristiti za dobijanje komposta, organskih đubriva, gasa, struje, itd. Ovaj otpad se relativno brzo raspada, dovodi do pojave smrada i opasnih gasova, a privlači štetočine i patogene organizme. Organski otpad ne bi trebalo da završi na deponijama, niti u kanalizacionom sistemu. Što manje kuhinjskog otpada završi u rekama, to će one biti čistije i zdravije. Leševi životinja, kao i medicinski otpad, spaljuju se u specijalnim postrojenjima.
Deponovanje otpada
Otpad koji se trenutno ne može reciklirati, potrebno je da bude kompresovan i deponovan. Deponije bi trebalo da budu propisno izgrađene. Tačnije, potrebno je deponiju tako urediti da otpad nikako ne može da završi u zemlji, vodi ili vazduhu. Radioaktivni otpad, kao jako opasan otpad, deponije se najčešće duboko u okeanima.
Šveđani su odličan primer za reciklažu otpada koji se teško reciklira. Naime, kod njih se vrši spaljivanje otpada u specijalizovanim objektima. U ovim objektima stvara se toplota za grejanje i istovremeno proizvodi struja.