Ekologija, čovek i blagostanje
Blagostanje smo definisali kao subjektivan osećaj koji najčešće označava stanje razvoja, uspeha ili sreće. Blagostanje predstavlja kombinaciju materijalnog (bogatstvo i zdravlje) i duhovnog (ljubav, sreća, uspeh i mentalni napredak). Na osnovu svega toga, možemo da zaključimo da blagostanje predstavlja vođenje kvalitetnog, udobnog, ispunjenog i zdravog života.
Čovek treba da teži konstantnom napretku u životu, odnosno da bude najsavršeniji što može biti, a to se ostvaruje upravo postizanjem blagostanja.
Blagostanje možemo dostići na samo jedan način, a to je primenom postepenih promena (korak po korak) koje će nas polako izvući iz zone konfora i učiniti otpornijim, boljim, zdravijim, srećnijim, uspešnijim i naprednijim čovekom.
Ekološka valenca
Ekološka valenca je termin iz ekologije koji se odnosi na opseg jednog ili više faktora životne sredine koji omogućavaju život nekog organizma ili cele vrste. Kao ključni ekološki faktori koji omogućavaju opstanak živog sveta izdvajaju se: temperatura, kiseonik, voda, vlažnost vazduha, hrana, pH vrednost, svetlost, strujanje vazduha, itd. Međutim, kod čoveka, kao društvenog i duhovnog bića, u ekološku valencu možemo da uključimo i društvene i duhovne faktore.
Opseg ovih faktora odlučuje koje vrste organizama će živeti na kojem deliću planete, kao i da li će uopšte postojati. U skladu sa tim, organizmi se fiziološki i anatomski razlikuju u odnosu na uslove sredine u kojima žive. Upravo ovaj opseg čini ekološku valencu.
Svaka vrsta organizama ima svoju ekološku valencu, koja se razlikuje od valence drugih organizama. Kada bi svi organizmi imali istu ekološu valencu za sve ekološke faktore onda bi identično izgledali – bili bi ista vrsta.
Minimum, optimum i maksimum
Ekološka valenca se sastoji iz 3 vrednosti:
Minimum – Minimalna vrednost određenog faktora koju određeni organizam (vrsta) može da podnese. Na primer, minimalna temperatura za uzgoj neke biljke iznosi 0°C. Dakle, ova biljka se ne javlja u prirodi u toku zime ili u oblastima gde je temperatura manja od 0°C.
Optimum – Savršen opseg, određenog ekološkog faktora ili grupe faktora, u okviru kojeg određena vrsta ili populacija živi. U okviru ovog opsega populacija određene vrste je najbrojnija, što znači da se radi o savršenim uslovima za život tog organizma. U ovoj zoni organizam doživljava najveći rast i razvoj, a istovremeno je najzdraviji i najotporniji.
Na primer, optimalna pH vrednost supstrata za uzgoj zelene salate kreće se između 6 i 7. Izvan ovog opsega, salata će slabije da usvaja neophodne hranljive materije iz podloge. To za posledicu ima slabiji prinos i slabiji kvalitet. Međutim, sve dok se ne pređu krajnje vrednosti, salata će nekako da uspeva da raste (bolesna, stresirana).
Maksimum – Maksimalna vrednost određenog faktora koju određeni organizam (vrsta) može da podnese. Dakle, radi se o krajnjoj granici, kao i u slučaju minimuma. Na primer, većina organizama ne može da podnese temperaturu iznad 60 °C, zato što se radi o temperaturi iznad koje se tope proteinske strukture koje grade svaki organizam.
Zona između optimuma i krajnje granice
Šta se dešava ukoliko se neki organizam nalazi između optimuma i minimuma ili maksimuma? U ovoj zoni organizam ima 2 opcije:
- Organizam će kratko biti izložen stresu, krenuće da luči zaštitne materije i pokrenuće različite mehanizme zaštite ili će napustiti to mesto.
- Organizam će biti dugotrajno izložen stresu. Drastično sporije će rasti, dugo će se prilagođavati, ali neće umreti. Nakon niza generacija ovakvi organizmi će postepeno evoluirati i dobiće osobine koje će im pomoći da se izbore sa stresom, pa će ovu zonu načiniti novim optimumom.
Naučnici smatraju da je upravo ova zona zaslužna za prilagođavanje na nove uslove, za evoluiranje organizama, za nastanak novih vrsta i veliku raznolikost organizama na planeti.
Organizmi koji imaju širu ekološki valencu (veći opseg) su napredniji, jači i izdržljiviji (superiorniji) od onih koji imaju užu valencu. To znači da će onaj organizam koji, recimo, može da podnese temperature u opsegu od -20 do 50°C biti izdržljiviji od onog organizma koji podnosi samo temperature između 20 i 40°C.
Kako iskoristiti ekološku valencu?
Poznavanjem ključnih ekoloških faktora za određenu grupu organizama i podešavanjem optimalnih vrednosti, mogli bismo proizvoditi veće količine kvalitetnijih prinosa (biljke, bakterije, alge, životinje, gljive, itd), kako prilikom uzgoja u zatvorenom, tako i na otvorenom.
Poznavanjem minimuma i maksimuma nekog faktora, mogli bismo lakše kontrolisati rast i razvoj neželjenih organizama (patogeni, štetočine, itd.). Dovoljno je da manipulacijom samo jednog faktora podesimo uslove iznad maksimuma ili ispod minimuma i taj organizam više ne može da živi.
Podešavanjem uslova između optimuma i minimuma, tj. maksimuma, možemo usmeriti neki organizam da luči određene zaštitne molekule koje čine njihov obranbeni mehanizam (npr. antocijanini kod crnog grožđa i borovnica, esencijalna ulja kod začina, smole, itd.).
Cela ekologija, naročito ekologija pojedinačnih vrsta, ima temelj upravo na ekološkoj valenci. Poznavanjem ekološke valence možemo da spasimo određenu vrstu od izumiranja.
Život u blagostanju
Upravo ekološku valencu i postepeno pomeranje zone optimuma (korak po korak) smo koristili kao osnovu knjige “Život u blagostanju”. Naime, shvatili smo da se manipulacija ekološkom valencom može primeniti i na čoveka. Tačnije, na ostvarivanje bilo kojeg vida napretka kod čoveka.
Da bi čovek napredovao i promenio trenutnu poziciju neophodno je da izađe iz zone konfora, ali ne u onolikoj meri koja bi dovela do bolesti ili smrti. Istu pojavu bismo mogli primeniti i na društvene aktivnosti. Npr. ukoliko se ne osećamo prijatno pri govoru u javnosti, a želimo tu osobinu da unapredimo, prvo moramo da izađemo iz zone konfora. Suočićemo se sa našim strahovima tako što ćemo iznositi svoje mišljenje u manjim grupama i postepeno povećavati broj ljudi. Tako ćemo razviti sposobnost koju do sada nismo imali i nećemo se više osećati neprijatno kad želimo da javno iznesemo svoje mišljenje.
Na ovaj način, čovek se polako izvlači iz zone konfora i postepeno ulazi u zonu prilagođavanja i učenja. Na ovaj način čovek širi svoju valencu i postaje superiorniji nego što je pre bio. Ova pojava može da se primeni na bilo koju životnu situaciju ili ostvarivanje bilo kojeg vida napretka.
Pored ekološke valence, koristili smo saznanja iz različitih oblasti (religije, filozofije, medicine, ekologije, genetike, itd.), a knjigu možete pročitati u narednom članku.
