Kako poboljšati plodnost zemljišta?
Cilj ovog članka nije u tome da pruži savete vezane za klasičnu poljoprivrednu proizvodnju, nego da ponudi što jednostavnije rešenje za poboljšavanje kvaliteta zemljišta u dvorištu ili na manjoj parceli. Međutim, svakako da se ovi saveti mogu primeniti i u poljoprivredi.
KARAKTERISTIKE PLODNOG ZEMLJIŠTA
Da bismo uspeli da preporučimo neke od načina za poboljšanje kvaliteta zemljišta, neohodno je da opišemo kako izgleda plodno zemljište. Glavne osobine plodnog zemljišta su:
- Dobra rastresitost
- Adekvatno zadržavanje vode
- Velika količina mrtve organske materije
- Velika biološka aktivnost
- Optimalna pH vrednost
- Minimalna količina teških metala
- Minimalna erozija
Rastresito zemljište
U zemljištu koje nema dovoljno kiseonika (nabijeno zemljište i zemljište prenatopljeno vodom), koren truli i odumire. Rastresito zemljište nudi adekvatan odnos vazduha i vode. Dovoljna količina kiseonika omogućava zdrav razvoj korenovog sistema. Rastresitost omogućava lako oticanje vode, čime zemljište ostaje dovoljno vlažno, a istovremeno omogućava adekvatno zadržavanje vazduha.
Rastresitost zemljišta može da se poboljša:
- Opkopavanjem zemljišta – usitnjavanje i razbijanje nabijene zemlje
- Unošenjem perlita ili peska ili organske materije – Sadržaj perlita trebalo bi da se kreće do 25%
Zadržavanje vode u zemljištu
Ukoliko je zemljište prenatopljeno sa vodom (npr. glinovita zemlja), koren većine biljaka će da odumre usled nedostatka kiseonika (gušenje). Međutim, ukoliko celokupna voda samo drenira, onda dolazi do ubrzanog sušenja zemlje. Suva zemlja isušuje koren i celu biljku.
Zadržavanje vode se može poboljšati na sledeće načina:
- Kap po kap sistemi ili sistemi za redovno zalivanje – veća potrošnja vode
- Formiranjem polupropusnih barijera ili nepropusnih džepova na dubinama većim od 30cm od površine. Ovo može da se učini postavljanjem prirodnih ili veštačkih materijala (Nanošenje folije, slojeva gline ili ukopavanje glinenih posuda koje će poslužiti kao dubinski rezervoar)
- Mešanjem materijala koji bolje zadržavaju vodu sa zemljištem – npr. kokosov treset, beli i crni treset, organska materija, itd.
Organska materija u zemljištu
Organski materijali (grančice, suvo lišće, suva trava, kuhinjski otpad, itd.) u zemljištu imaju raznolike funkcije, kao što su izvor prihrane, poboljšavanje rastresitosti i zadržavanja vode, povećanje mikro biološke aktivnosti, privlačenje izuzetno korisnih glista, itd. Raspadom ovih materijala nastaje humus koji služi kao izvor prihrane za biljke. U procesu raspada učestvuju mikro organizmi (i gliste), čime se povećava mikro biološka aktivnost. Ovi mikro organizmi poboljšavaju kvalitet zemljišta i omogućavaju zdraviji razvoj biljaka.
- Kompostirajte organsku materiju iz dvorišta, kao i kuhinjski otpad i smanjićete potrebu za dodavanjem veštačke prihrane. Jednostavno nastali kompost mešajte sa postojećim zemljištem. Pojavom organske materije, pojaviće se i gliste koje će usitniti organsku materiju, stvoriti đubrivo i kanaliće koji poboljšavaju aeraciju.
- Ukoliko je neophodno, korisite organsku prihranu
- Preko zemljišta nanesite malč (kora drveća, suva trava i lišće, slama, itd.). Malč će sprečiti preveliko isparavanje vode u toku leta, poboljšaće izgled vaše bašte i smanjiće pojavu korova.
Biološka aktivnost zemljišta
Što je veća biološka aktivnost zemljišta, to je kvalitet zemljišta veći. Dakle, što više korisnih mikroorganizama (i glista) u zemljištu ima, to bolje. Oni će polako razgrađivati organsku materiju, jačaće imunitet biljaka, blansiraće pH vrednost zemljišta, itd. Biološka aktivnost se povećava:
- Korišćenjem mikro bioloških preparata tj. preparata sa korisnim mikroorganzmima (Bacilusi, trihoderme, mikrorizne gljivice, i sl.).
- Povećanjem temperature i količine lakše rastvorljive organske materije (npr. kompost) raste i broj mikroorganizama.
Podešavanje pH vrednosti zemljišta
Ukoliko pH vednost (kiselost/baznost) zemljišta nije odgovarajuća, onda biljke neće moći da usvajaju đubrivo, što rezultira slabijim prinosima. Različitim biljkama odgovara različita pH vrednost. Većini biljaka odgovara pH vrednost između 5,5 i 7,5. Međutim, postoje i izuzeci, poput borovnica koje vole nešto nižu pH vrednost.
pH vrednost zemljišta možete meriti i korigovati na sledeći način:
- Lakmus trakicama jednostavno možete da izmerite pH vrednost zemljišta. Sve što je potrebno jeste da postavite trakicu na vlažno zemljište (minimalno 5% vlažnosti) i nakon nekoliko sekundi trakica će da promeni boju. Nastalu boju uporedite sa referentnim bojama koje će vam pokazati o kojoj vrednosti se radi.
- Kišnica je blago kisela i najprirodnija je za zalivanje. Česmovača obično ima nešto veću pH od 7.5, dok se pH vrednost izvorske vode često kreće i iznad 9.
- U skladu sa prethodno pomenutim informacijama, pH vrednost se obično balansira na 3 načina. Prvi način se odnosi na zalivanje kišnicom, drugi način na unošenje korisnih mikroorganizama, a treći na primenu kiselina. Od organskih kiselina najčešće se koristi limunska, a od neorganskih azotna i fosforna. Korišćenje azotne i fosforne kiseline ne preporučuje se početnicima.
Uklanjanje teških metala iz zemljišta
Teški metali, naročito u većim koncentracijama, su toksični, kako za biljke, tako i za ljude. Biljke će ih usvojiti i ugraditi u svojim nadzemnim delovima, a čovek će ih potom ishranom uneti u svoj organizam.
Jednostavan način za uklanjanje teških metala čini primena zeolita. Zeoliti su isplativo i jednostavno rešenje. Zeolit u prahu se jednostavno pomeša sa opkopanim zemljištem (bolje rešenje) ili se unese zalivanjem. Dovoljno je uneti od 100 do 500 grama zeolita po kvadratnom metru zemljišta.
Zeolit povećava prinose za više od 10%, a deluje na dva načina:
- Svojim strukturama veže teške metale čime sprečava njihovo usvajanje od strane biljke
- Veže đubriva i polako ih po potrebi otpušta što jako odgovara biljkama
Sprečavanje erozije
Trava i nisko rastinje korenjem drže zemlju i sprečavaju eroziju efikasnije od velikog drveća. Detelina pomaže u nakupljanju azota, kao osnovnog elementa značajnog za formiranje listova, u zemljištu. Sadnjom ovih biljaka sprečavate eroziju i na prirodan način povećavate koncentraciju đubriva.
Kako poboljšati plodnost zemljišta?
Iako bi najidealnije rešenje bilo da se primene svi prethodno navedeni koraci, najlakše i najisplativije rešenje čine sledeća četiri koraka:
- Opkopajte zemljište
- Sa zemljištem pomešajte do 500 grama zeolita po metru kvadratnom
- U zemljište dodajte i mrtvu organsku materiju (suvo lišće, trava, kora drveta, slama, itd.)
- Zalijte sve kišnicom pomešanom sa korisnim mikroorganizmima
