Akvaristika - Kako urediti akvarijum?
Termin „akvaristika“ se odnosi na čuvanje vodenih organizama u kućnim akvarijumima. Prva asocijacija na akvaristiku su svakako ribe. Međutim, u akvarijumima se često čuvaju i drugi vodeni organizmi, poput različitih vodenih biljaka, rakova, puževa, vodozemaca, itd.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
PODELA AKVARISTIKE
Slatkovodna – čuvanje organizama koji žive u slatkim vodama – najčešći tip
Morska – čuvanje organizama koji žive u slanim vodama
Prelazna – čuvanje organizama koji žive u brakičnim vodama
AKVARISTIKA U KOMBINACIJI SA DRUGIM TEHNIKAMA
Akvaterarijumi, tj. Paludarijumi – kombinacija akvarijuma i terarijuma u kojem se čuvaju vodeni i kopneni organizmi. Najčešće se dodaju vodozemci sa kopnenim biljakama na delu akvarijuma koji nije potopljen.
Video prikaz paludarijuma. Izvor: Youtibe kanal Tank Tested
Akvaponija – spoj akvakulture i hidroponike. Često se koristi kombinacija akvarijuma i hidroponskog sistema za pravljenje akvaponičnog sistema. Biljke (npr. voće i povrće) se gaje uz pomoć akvarijumske vode koja služi kao izvor prihrane. Većina kopnenih biljaka mogu da se gaje na ovakav način.
PRIMENA AKVARISTIKE
Mogućnosti sa akvaristikom zavise samo od mašte akvariste. Većina ljudi se bave akvaristikom kao hobijem, dok neki ljudi akvaristiku doživljavaju kao biznis (npr. prodaja akvarističke robe, uređivanje akvarijuma, edukacija, istraživački rad, eko-umetnost, itd.).
EKOLOŠKI ZNAČAJ AKVARISTIKE
Iako se radi o jednom od najstarijih hobija, profesionalci akvaristiku podižu na jedan veći nivo. Naime, od jednog klasičnog akvarijuma mogli bismo dobiti jedan vodeni ekosistem u kojem bi kombinovanjem različitih organizama dobili relativno stabilne uslove za život svakog člana ove zajednice.
PROUČAVANJE I UMNOŽAVANJE
Ovakvi ekosistemi su odlični za proučavanje ekologije, tj. međusobnih odnosa između organizama u jednom poluveštačkom vodenom ekosistemu. Ovi ekosistemi mogu da posluže za umnožavanje ugroženih vodenih organizama koji bi poslužili za naknadno vraćanje u prirodne ekosisteme. PAŽNJA: Zabranjeno je ubacivanje organizama koji nisu iz naših krajeva u lokalne vodene ekosisteme!
Svakako da bavljenje akvaristikom nije moguće bez proučavanja ekologije organizama koji se gaje na ovakav način. Takođe, neophodno je poznavnaje prirodnih procesa i uslova koji su neophodni da bi se postigao balans u akvarijumu, odnosno da bi organizmi u akvarijumu uopšte preživeli.
OBIK I DIMENZIJE AKVARIJUMA
Oblici kvadra, kocke ili polu-lopte su najpopularniji, najpogodniji i najprihvatljiviji. Odabir oblika, kao i dimenzije, najčešće zavisi od izbora i mogućnosti akvariste, kao i od vrste organizama koji se u njemu čuvaju. Duži i širi akvarijumi (veća dodirna površina sa vazduhom) su mnogo bolje rešenje od uskih i dubokih.
Organizmi koji se čuvaju u akvarijumu nisu namenjeni za ishranu, kao što nije poželjno korišćenje riba u ishrani koje su uzgajanje u bazenima manjim od 200 litara zapremine. Prilikom izrade akvarijuma najčešće se koriste netoksični materijali, poput stakla i netoksične providne plastike.
NAJČEŠĆE PODLOGE
Pesak (npr. silver sand)
Šljunak (pea gravel i/ili kvarcni šljunak)
Kamenje različitih dimenzija
Alfagrog
Laterit
ZNAČAJ PODLOGE
U zavisnosti od kompleksnosti zajednice organizama u akvarijumu zavisi i potreba za korišćenjem odgovarajuće podloge u akvarijumima. Značaj podloge ogleda se u sledećem:
Namnožavanje korisnih mikroorganizama
Podloga povećava unutrašnju površinu i pruža mnogo više mesta za namnožavanje korisnih mikroorganizama. Oni (prvenstveno bakterije i protozoe) imaju više uloga, a najvažnije su rastvaranje štetnog amonijaka (ekskrement riba) i razlaganje ostale organske materije (npr. nepojedene riblje hrane i ribljeg fecesa). Za namnožavanje mikroorganizama pogodniji su naboraniji supstrati.
UKORENJAVANJE BILJAKA
Podloga služi kao oslonac i mesto za ukorenjavanje biljaka. Korisni mikroorganizmi rastvaraju organsku materiju i olakšavaju biljkama njeno usvajanje. Biljke obogaćuju vodu kiseonikom koji je neophodan, kako ribama, tako i korisnim mikroorganizmima.
IZVOR HRANLJIVIH MATERIJA
Podloga može da posluži kao izvor prihrane za biljke. U zavisnosti od izbora biljaka zavisi i tip đubriva.
ODLAGANJE IKRE
Ribe ikru odlažu u zoni podloge ili neposredno uz biljke.
ESTETIKA
Neke podloge služe isključivo da bi poboljšale izgled akvarijuma.
AERACIJA
Bez odgovarajuće količine kiseonika organizmi ne mogu da žive. Kiseonik u vodu ulazi iz vazduha (veća površina voda = više kiseonika u vodi), biva oslobođen od strane algi i biljaka ili se uduvava pomoću pumpe za vazduh. Pumpe su povezane providnim crevom sa rasprskivačem vazduha koji se postavlja na dno akvarijuma. Uduvavanje vazduha poboljšava estetski izgled, a providno crevo je nevidljivo u vodi.
Biljkama je neophodan i izvor ugljen-dioksida (CO2). CO2 u vodu ispuštaju ribe, puževi i protozoe. Ponekad je potreban i dodatni izvor CO2, a najčešće se koriste CO2 kapsule. Mešanjem šećera i kvasca u vodi oslobađa se CO2 koji preko pumpe može da se unese u akvarijum. Dodavanje CO2 se vrši u toku dana, zato što biljke noću ne vrše proces fotosinteze.
FILTRACIJA
Filtracija je neophodna da bi se voda prečistila od neželjeni materijala, hemikalija i dr. prljavština. Delimična filtracija je moguća redovnom zamenom većine vode sa čistom vodom. Efikasnije rešenje čini korišćenje filtera koji će očistiti vodu od mehaničkih, hemijskih i bioloških nečistoća. Često se koriste filteri sa aktivnim ugljem. Aktivni ugalj zarobljava nečistoće u okviru svojih struktura – sitnih rupica.
OSVETLJENJE
Neophodno je obezbediti dovoljnu količinu svetlosti sa odgovarajućim trajanjem da bi svi organizmi bili zdravi (rast biljaka, biološki sat, itd.). Koristi se rasveta prilagođena prvenstveno biljkama i ribama. Svetlosni spektar koji bi trebalo da pokriva ova rasveta sastoji se od belog, plavog, zelenog i crvenog spektra.
Česta je upotreba LED rasvete, fluorescentnih i CFL sijalica. Trajanje osvetljenosti zavisi od dužine dana, vrste biljaka i riba koje se gaje, kao i položaja akvarijuma. Trajanje svetlosti tokom 8h dnevno čini solidno rešenje. Odabrana rasveta se postavlja na tajmer da bi se palila i gasila svaki dan u isto vreme. Prejako osvetljenje ubrzava pojavu zelenih algi, a slabo osvetljenje utiče na pojavu silikatnih algi.
GREJANJE
Grejanje i održavanje temperature vrši se grejačima za vodu ili podnim grejačima, a prati termometrom. Najvažniji parametri koji se prate i održavaju su: pH vrednost vode, koncentracija amonijaka, hlor, itd.
BILJKE
U odnosu na to da li biljke plutaju u vodi ili su ukorenjene u podlozi možemo ih podeliti na:
Plutajuće. Primeri: Ranunculus, Lemna, Salvinia, Riccia, Pistia, itd.
Ukorenjene i skroz potopljene. Primeri: Elodea, Myriophillum, Vallisneria, Cryptocoryne, Frontinalis, Ceratophilum, itd.
Delimično potopljene. Na primer: Sagittaria i biljke iz akvaponičnog sistema.
RIBE
Najčešće se gaje ukrasne ribe kojima odgovara sobna temperatura (od 17 do 30°C). Nejčešće su:
Šarani: Zlatna ribica, Koi šaran, Barbusi, Zebrice, itd.
Tetre: Neonke
Ciklidi: Afrički ciklidi, Skalari
Labirintovci: Trihogaster
Živorotke: Gupi, Moli
ISHRANA RIBA
Ishrana riba zavisi od vrste riba koje se gaje. Može da bude prirodna i veštačka hrana. Od prirodne hrane često se koriste protozoe (npr. papučica), račići (npr. dafnija), bele gliste, larve, itd. Od veštačke hrane najčešće se koriste granule koje su specijalno namenjene određenoj vrsti riba.
PUŽEVI
Puževi u akvarijumu uklanjaju mikroalge i čiste akvarijum. Odličan primer su Planorbis i Physa.
POSTAVKA - KORAK PO KORAK
PRIPREMA
- Postaviti akvarijum na ravnu površinu ma mestu koje nije izloženo direktnom uticaju sunčeve svetlosti i koje se nalazi podalje od radijatora ili šporeta.
- Očistiti akvarijum čistom krpom i čistom vodom
- Postaviti podni grejač ukoliko se koristi
SUPSTRAT
- Dodati supstrat za biljke (npr. laterit), a preko njega pesak ili šljunak (pea gravel). Supstrat prethodno isprati u vreloj vodi. Visina supstrata bi trebalo da bude manja od 10 cm.
- Postaviti pumpu za vazduh, grejač za vodu (ukoliko se koristi) i sistem za filtraciju vode – Ne paliti dok se ne napuni vodom
VODA
- Nasuti čistu nehlorisanu vodu
- Pažljivo dodavati vodu
- Sačekate 1-2 nedelje dok se ne uspostavi mikrobna zajednica
BILJKE I RIBE
- Posaditi biljke
- Postaviti rasvetu i podesisti njeno redovno paljenje i gašenje tajmerom
- Ubaciti manji broj riba uz postepeno prilagođavanje na promenu u temperaturi vode iz akvarijuma i vode iz kese u kojoj su stigle (držati kesu 10ak minuta delimično zaronjenu, pa potom prebaciti ribe)
ODRŽAVANJE
- Redovno hraniti ribe u odnosu na njihove potrebe
- Redovno pratiti i regulisati kvalitet vode (prvenstveno pH, koncentraciju amonijaka i temperaturu vode)
- Jednom u 2-3 nedelje promeniti 1/3 vode sa čistom nehlorisanom vodom
Kako urediti akvarijum - akvaskejping
Akvaskejping je tehnika uređivanja akvarijuma na takav način da bude što sličniji prirodnom ekosistemu.
Video prikaz – Akvaskejping: Izvor: You Tube kanal MJ Auascaping
ŠTA NIKAKO NE BISMO SMELI?
- Ubaciti u akvarijum gomilu riba odjednom – Nakupljanje amonijaka pre aktiviranja filtera
- Zanemariti veličinu riba u odnosu na veličinu akvarijuma
- Držati akvarijum na direktnoj svetlosti (alge), pored radijatora ili kamina (temperatura)
- Držati svetlo upaljeno 24h dnevno
HIGIJENA
- Prati akvarijum deterdžentima
- Dodavati u akvarijum prljavu, hlorisanu ili vodu sa teškim metalima
- Stavljati prljave ruke u akvarijum (kreme, sapuni i ulja su štetni po vodene organizme)
ODRŽAVANJE
- Zaboraviti održavanje (menjanje vode, regulacija pH, hranjenje riba, paljenje svetla, itd.)
- Čistiti filter i menjati vodu isti dan (napraviti razmak minimum 3 dana)
- Ribe iz akvarijuma premeštati u prirodne ekosisteme
- Dodavati materijale koji sadrže karbonate
SRODNI ČLANCI
Srodne članke možete da pogledate klikom OVDE.
