EKOLOGIJA: SAVRŠENA ISHRANA ZA ČOVEKA
Ekologija čoveka, uz pomoć drugih nauka, može da prikaže kako bi izgledala savršena ishrana za čoveka na osnovu potreba ljudskog tela za hranom. Neophodno je da se uzmu u obzir svi gradivni elementi ljudskog organizma, uključujući i materije značajne u svim procesima koji se odvijaju u organizmu.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
Šta je zdravlje?
Po nekoj opšteprihvaćenoj definiciji, zdravlje predstavlja odsustvo bolesti, odnosno stanje telesnog, mentalnog i društvenog blagostanja, a do zdravlja dovodi izbalansirana ishrana, higijena i fizička aktivnost. Međutim, u većini slučajeva to nije dovoljno da bismo bili potpuno zdravi.
EKOLOGIJA I ZDRAVLJE
Sa ekološkog gledišta, zdravlje predstavlja ravnotežu između unutrašnje sredine organizma i spoljašnje sredine (homeostaza). Organizam zdravog čoveka ima sposobnost konstantnog prilagođavanja na promene iz unutrašnje i spoljašnje sredine. Te promene mogu da uključuju promene u temperaturi, pritisku, vlažnosti, kvalitetu hrane i slično (ekološki faktori), ali i društvenog okruženja.
Drastična promena u ovim faktorima dovodi do različitih „stresova” na nivou ćelije ili celog organizma, a oni vode ka pojavi bolesti. Svi faktori spoljašnje i unutrašnje sredine moraju biti u nekom vidu ravnoteže da bismo bili zdravi. Ukoliko bismo dali organizmu u svakom trenutku samo ono što mu je stvarno potrebno, onda ne bi ni došlo do bolesti.
KVALITET ŽIVOTNE SREDINE
Ne možemo da zanemarimo uticaj kvaliteta vazduha i vode na zdravlje. Zahvaljujući industriji i drugim izvorima zagađenja, kvalitet vazduha je svakim danom sve lošiji, a sa njim i zdravlje celokupnog živog sveta. Društveno okruženje i veze između ljudi postaju sve gore. Društvene mreže i sunovrat moralnih vrednosti odvajaju čoveka od prirode i kvalitetnog života koji pozitivno deluju po zdravlje, tako da nastaju i mnoge bolesti psihičke prirode.
Svaka promena utiče na zdravlje, zbog toga naše telo mora konstantno da se prilagođava sve negativnijem uticaju naše okoline, ali i nas samih (genetika, urođene bolesti, loše navike i sl.). Dakle, da bismo se osećali zdravim, potrebno je da uspostavimo ravnotežu, odnosno fizičku i mentalnu higijenu, i da tako osposobimo telo na konstantne promene u životnoj sredini.
ISHRANA I ZDRAVLJE
Na osnovu prethodno navedenog možemo da zaključimo da ishrana ima veliki uticaj na zdravlje čoveka i da regulacijom ishrane zdravstveno stanje može drastično da se poboljša. Takođe, treba imati na umu da samo vođenje računa o ishrani često nije dovoljno za postizanje dugoročnog zdravlja.
Potpuno zdrava hrana, jednostavno, ne postoji! Jedan od stavova ekotoksikologije jeste da je sve toksično i da sve zavisi od doze. Recimo, jedna doza leka deluje pozitivno po zdravlje, a velike količine dovode do smrti. Tako je u svemu. Ako jedemo samo limun, razbolećemo se bez obzira što je „zdrav”. Dakle, jednolična ishrana nije dobra za zdravlje, naročito ukoliko se radi o manje zdravoj hrani.
POTREBA ZA HRANOM
Hrana predstavlja gradivni materijal svakog organizma, ali i izvor energije. Potrebno je da u hrani postoje sve one materije koje su neophodne za stvaranje novih ćelija, kao i materije koje su naophodne za odvijanje metaboličkih procesa.
Sigurno ste čuli da u jednoj čokoladi postoji dovoljno energije za potrebe organizma tokom jednog dana. Što se energetske vrednosti tiče to je u potpunosti tačno, ali čokolada nema sve neophodne gradivne elemente koje su neophodni za metabolizam i stvaranje novih ćelija. Čokolada dovodi i do stimulacije lučenja hormona sreće, ali sa povećanjem količine unete čokolade dolazi do rasta šećera u krvi. Ovo je samo jedan od primera zašto je neophodno da sve što jedemo bude u umerenim količinama.
VARENJE HRANE
Varenje započinje već u ustima. Potrebno je dobro sažvakati hranu da bi organizam uzeo što više hranljivih materija i da bi se hrana što bolje i lakše svarila. Dužim žvakanjem jačamo zube i mišiće vilice, brže stičemo osećaj sitosti (utiče na telesnu težinu) i stvara se više pljuvačke koja uništava bakterije i štiti zube. Na ovaj način duže uživamo u ukusu, a to dovodi do lučenja hormona sreće.
Uticaj hrane na mozak. Izvor: Youtube kanal TED-Ed
U videu možete da pogledate animaciju o tome kako hrana koju jedete utiče na Vaš mozak. Ukoliko je potrebno, možete da uključite prevod -> Settings -> Subtitles ->Serbian.
Značaj vode
Uzimajući u obzir starost i pol, možemo izračunati da se oko 60% ljudskog organizma sastoji od vode. Kao univerzalni rastvarač, voda poboljšava varenje hrane i usvajanje hranljivih materija. Omogućava usvajanje i prenos materija od nivoa ćelije do nivoa kompletnog organizma i uključena je u sve metaboličke puteve.
Voda omogućava život i zbog toga je neophodno unositi dovoljnu količinu pitke vode. Voda za piće treba da poseduje malu količinu mineralnih i organskih materija, a da ne poseduje toksine, patogene organizme i druge kontaminante.
KOLIKO VODE JE POTREBNO?
Neophodno je dnevno unositi najmanje 1,5 litar vode, ne računajući sokove ili vodu iz hrane. Poželjno je ujutro, čim ustanemo, da na prazan stomak popijemo čašu vode. To dovodi do hidratacije organizma i poboljšanja rada bubrega, a samim tim i do boljeg prečišćavanja vode i usvajanja hranljivih materija. Vodu jednostavno ne možemo zameniti za druge tečnosti!
ALKOHOL
Za razliku od vode, alkohol, kafa, energetska pića i sokovi u većim količinama imaju negativan uticaj na organizam. Veće količine alkohola, pored mamurluka i povraćanja, mogu da dovedu do dehidratacije organizma, deficijencije (nedostatka) hranljivih materija, bolesti srca i jetre, ali i do različitih vrsta raka.
Konzumiranje alkohola, takođe, dovodi i do gubitka nervnih ćelija i sporijeg odgovora na promene iz sredine. Manje količine alkohola, kao što je vino, mogu imati i mnoge pozitivne uticaje na organizam.
KAFA I ENERGETSKA PIĆA
Kafa deluje na nervni sistem kao otrov i dovodi do različitih stresova u organizmu, zbog kojih nam deluje kao da smo se naglo razbudili. Energetska pića u svom sastavu uključujuju kofein koji je prisutan u kafi. Deluju negativno na srce, privremeno nam daju energiju, a dugoročno oduzimaju, pa se veoma brzo osećamo još iscrpljenije. Na sličan način deluju i sokovi sa visokim sadržajem šećera. U početku nam daju veliku količinu energije, a onda nam naglo isisaju energiju.
Idealno bi bilo da se loše navike izbace ili da se što više smanji njihov unos. Najidealnije bi bilo loše navike zameniti za dobre navike, postepeno, jednu po jednu.
pH vrednost hrane
U želudcu pH vrednost iznosi oko 2. to je izuzetno kisela sredina koja uništava gotovo sve mikroorganizme iz hrane. Na ulazu u dvanaestopalačno crevo pH vrednost se diže na 9. To je bazna sredina koja neutrališe kiselu hranu dospelu iz želudca i sprečava njen negativan uticaj na ostale organe. U želudcu i dvanaestopalačnom crevu se održava pH vrednost, a ovaj proces predstavlja dobar primer homeostaze, tj. održavanja specifične pH vrednosti za pojedine organe, zahvaljujući čemu se sprečava negativan uticaj na nivou celog organizma.
Neki stručnjaci, iz ovog razloga, smatraju da je pogrešno mišljenje da kisela hrana podstiče razvoj raka. Ta hrana se u dvanaestopalačnom crevu neutrališe, a rak korišćenjem ugljendioksida za stvaranje energije formira kiselu sredinu koja mu pogoduje. Međutim, drugi smatraju da je potrebno unositi alkalniju hranu da bismo stvorili baznu sredinu i tako usporili ili sprečili razvoj raka. Da ne bismo pratili svaki zalogaj, potrebno je ishranu držati u ravnoteži.
Trovanje hranom
Unosom u organizam pokvarene ili zaražene hrane dolazi do namnožavanja patogenih organizama koji su doveli do kvarenja hrane. Oni luče toksine i enzime da bi svarili hranu za sebe. To dovodi do trovanja čoveka.
Prvi znaci trovanja su povraćanje i dijareja, jer organizam pokušava rešiti problem izbacivanjem zaražene hrane i toksina. Još jedan znak trovanja i infekcije jeste povećanje telesne temperature zahvaljujući kojoj telo pokušava da uništi mikro-organizme koji su doveli do trovanja i tako da vrati narušeni balans u organizmu.
skladištenje hrane na nivou ćelije
Hrana dolazi do svake pojedinačne ćelije i daje joj energiju. U okviru svake ćelije dolazi do nakupljanja rezidua, tj. ostataka koji se ne potroše u ćelijskim procesima. Vremenom, zbog nakupljanja dolazi do smrti ćelije i njene zamene novom. Za nastanak nove ćelije i njeno normalno funkcionisanje neophodne su gradivne materije koje unosimo hranom.
Karakteristike ljudskog crevnog trakta
Ljudski crevni trakt ima sposobnost da vari hranu i biljnog i životinjskog porekla. Ukoliko je tačna teorija evolucije, godinama iz dugog niza generacija vegana razvio bi se biljojedni crevni trakt, a isčezao bi deo koji vari meso, a to bi dalje uticalo na kompletnu fizionomiju (izgled) i anatomiju čoveka.
Sve što postoji u organizmu tu se nalazi sa razlogom, iako nam se neki delovi mogu činiti bespotrebnim (npr. umnjaci). Ljudska građa, takva kakva jeste, ukazuje da nam je neophodna i hrana životinjskog porekla da bismo bili zdravi. Međutim, gljive bi možda mogle biti dobra zamena za hranu životinjskog porekla, za one koji žele da izbace takvu hranu iz upotrebe. Meso ribe je zdravije i poseduje omega masne kiseline i kao takvo je odlična zamena za meso drugih životinja.
SAVRŠENA ISHRANA ZA ČOVEKA
Čoveku je potrebna zdrava hrana (bez hemikalija sa neispitanim uticajem po zdravlje) i biljnog i životinjskog porekla, u količinama dovoljnim da se organizam zadovolji i energijom i gradivnim materijama. Dakle, potreban je uravnotežen (umeren) unos raznovrsne hrane. Ukoliko koristimo jednoličnu hranu, iako je zdrava, neminovno će doći do poremećaja u organizmu i bolesti.
Izbalansirana ishrana
Izbalansirana ishrana se odnosi na unos raznovrsne hrane različitih boja. Najidealnije bi bilo da se u ishrani redovno koriste sledeće grupe hrane:
- Žitarice i orašasti plodovi – izvor vitamina E i B, izvor velike količine energije i vlakana, proteini, pozitivan uticaj na prostatu, mozak…
- Mahunarke – biljni proteini, vlakna
- Voće – izvor vitamina C i zdravih šećera
- Ostalo povrće – izvor vitamina, minerala, energije, itd.
- Gljive i hrana životinjskog porekla – proteini, omega masne kiseline, kalcijum (za kosti), kolagen (za zglobove)…
Značaj hrane različitih boja
Različite boje su pokazatelji prisustva specifičnih materija koje su prisutne u hrani. Svaka od ovih boja utiče i poboljšava rad različite grupe organa.
Narandžasta boja: Boja šargarepe je rezultat posedovanja karotenoidnih pigmenata (beta karoten = Vitamin A) koji joj daju narandžastu boju, a šargarepa je dobra za vid.
Tamno plava, ljubičasta i crna boja: Ukazuju na prisustvo antocijanina koji su značajni antioksidansi, odnosno materije uključene u borbu protiv oksidativnog stresa. Čaša soka borovnice, aronije ili crnog grožđa poboljšava aktivnost i razvoj mozga i sprečava razvoj bolesti mozga kao što su senilnost, alzhajmer, itd.
Crvena boja: Voće i povrće crvene boje (npr. cvekla) imaju pozitivan uticaj na krvni sistem.
Zelena boja: Zelene biljke poseduju vitamin K, kao i zeleni pigment hlorofil koji je značajan kao detoksikant, tj. čistač jetre (npr. celer, spelta, itd.).
SMANJITI ILI IZBEGAVATI
- Grickalice
- SlatkišE
- Sve sa rafinisanim šećerima
- Sve što je preslano ili prezačinjeno
- Veštačke sokove
- Kafe
- Energetska pića
Kvalitet hrane
BILJKE
Biljke se tretiraju različitim pesticidima da bi se zaštitile od štetočina. Rezultat toga je usvajanje pesticida od strane biljaka i njihov prenos na čoveka. Pesticidi, takođe, prodiru u zemlju i vodu narušavajući njihov kvalitet, a to se dalje odražava na nivou celih ekosistema.
Nakon berbe, biljke se tretiraju različitim hormonima, voskovima i drugim ispitanim i neispitanim hemikalijama. Na kraju, hrana se često tranposrtuje na velike udaljenosti, pa je potrebno da se dodatno prska raznim sredstvima za očuvanje ukusa, mirisa, produžavanje roka trajanja, prikrivanje pokvarenosti, poboljšanje izgleda, pa i pri povećanju neto mase proizvoda da bi se dobilo na ceni. Sve te hemikalije utiču i na zdravlje čoveka izazivajući različita oboljenja, kao i trovanje.
MESO
Konzumacija mesa se smatra jednim od glavnih izazivača raka. Naravno, radi se prvenstveno o konzumaciji pokvarenog, nedovoljno termički obrađenog ili različitim hemikalijama tretiranog mesa. Meso se uvozi i iz drugih država gde njegov kvalitet ne zadovoljava standarde.
Mesne prerađevine se u najvećoj meri sastoje od smrskanih kostiju, iznutrica, hrskavica, pa i pokvarenog mesa tretiranog raznim praškovima (ništa se ne baca). U mnogim mesarama i marketima se koriste soda bikarbona i so koji poboljšavaju izgled i miris pokvarenog mesa i mesnih prerađevina, koje potom završe na vašem meniju. Dakle, nismo ni svesni šta sve jedemo i u kakvom stanju, zato što su izgled i miris podešeni da nas prevare.
OBRATITE PAŽNJU NA KVALITET HRANE
Zbog povećanja broja stanovnika i zagađenja životne sredine kvalitet hrane sve više opada, a klasična organska proizvodnja ne može da zadovolji potrebe celokupnog stanovništva. Obratite pažnju na kvalitet hrane koju konzumirate. Snabdevajte se iz pouzdanih izvora, kao što su seoska domaćinstva.
BIOLOŠKI SAT ZA ISHRANU
Biološki sat predstavlja prilagođavanje na ritmičke promene u prirodi kao što su smena dana i noći, plima i oseka, godišnja doba, deo dana, intezitet svetlosti, itd. Promene mogu biti dnevne, mesečne i sezonske.
Utvrđeno je da se u toku dana, meseca i godine kod čoveka u organizmu ritmično dešavaju određenje psiho-fizičke promene koje su uslovljene promenama u prirodi. Tako npr. naš organizam u tačno određeno vreme luči hormone koje su značajni za rast i razvoj. Hormon rasta se najviše luči ranije tokom sna, a poremećaj na ovom nivou može dovesti do promena pri rastu i razvoju.
PROMENE BIOLOŠKOG SATA
Zbog turbulentnog načina života savremenog čoveka dolazi i do promena u biološkom satu, odnosno do raznih psiho-fizičkih poremećaja. Naš organizam pokušava stalno da se prilagođava na sve promene iz okoline, a zbog toga se naš biološki sat stalno pomera.
Tačnije, naš organizam se ne razvija u punom kapacitetu i javljaju se hormonski poremećaji, poremećaji sna i ishrane, stres na ćelijskom ili na višim nivoima, premor i slično. Iz tog razloga, bilo bi poželjno da čovek, ukoliko može, formira pravilan biološki sat koji bi mu drastično poboljšao zdravlje.
KAKO RESETOVATI BIOLOŠKI SAT?
Ukoliko svaki dan obroke podelimo u približno pravilne vremenske razmake, naš organizam će se prilagoditi tako što će uticati na lučenje enzima koji su bitni u varenju hrane. Na taj način sprečavamo poremećaje u ishrani i lučenju hormona koji su uključeni u ovaj proces.
Odličan primer biološkog sata za ishranu je sledeći:
- Doručak: od 07.00 do 09.00h
- Ručak: od 11.00 do 15.00h
- Večera: od 17.00 do 19.00h
Bilo bi dobro da mimo ovog rasporeda ne bude jela, čak ni grickalica. Idealno bi bilo kada čovek ne bi jeo ništa u periodu od 3 sata pre spavanja. Poželjno je popiti čašu čiste vode pre svakog obroka.
POST
Autofagija je vid starenja ćelija do kojeg može doći povremenim gladovanjem ili postom. Organizam se bori protiv malignih ćelija tako što pokušava konstantno da ih izbacuje iz organizma (kao i mrtve i oštećene ćelije) i da ih menja novim. Ako konstantno unosimo hranu, ćelije će se samo zameniti novim i tako od jedne maligne ćelije će nastati (deobom) dve maligne ćelije. Ako ne damo hranu malignoj ćeliji (kao i svakoj drugoj), ona neće imati od čega da se razvija i krenuće da odumire. Organizam će zatim zajedno sa ostalim odumrlim ćelijama da je izbaci.
Nauka je potvrdila da bi procesom autofagije bilo moguće sprečiti nastanak i razviće raka, ali i alzhajmerove i drugih bolesti. Za bolje razumevanje autofagije japanski naučnik Yoshinori Ohsumi dobio je Nobelovu nagradu za medicinu.
ODSUSTVO HRANE
Kada nema hrane organizam će prvo da troši masne naslage, a potom da preusmerava hranu iz manje bitnih delova. Mi ne moramo da gladujemo, ali možemo da izbacimo hranu sa veštačkim šećerima i mesne prerađevine tokom posta.
Verski post (kao sporedni efekat) može da donese i benefite za organizam kao što su mršavljenje i sprečavanje razvoja raka i drugih bolesti. Ovom procesu potpomaže umerena ishrana sa onih pet pomenutih grupa hrane, ali i približno fiksirano vreme ishrane (biološki sat).
PRIMER
Ukoliko ste nekada gajili biljke, sigurno ste primetili da je mnogo bolje da se biljci uopšte ne da prihrana, nego da se pretera. Preterivanje sa đubrenjem brzo dovodi do zakržljavanja, pa čak i do smrti biljke, dok promene nastale zbog odsustva đubriva se lako nadoknađuju. Tako je i za čoveka drastično bolje da ne jede ništa, nego da preteruje sa hranom.
PLAN ISHRANE
Zdrava hrana i izbalansirana ishrana su jedan od najvažnijih faktora presudnih za zdravlje. Dakle, čovek treba da programira svoju ishranu, odnosno da je dovede u ravnotežu i da izbaci nezdravu hranu ili da je koristi u manjim količinama. Prvenstveno mislimo na slatkiše (naročito one sa visokim sadržajem rafinisanih šećera) i brzu hranu. Potrebno je da na nedeljnom nivou uključimo sve prethodno navedene grupe hrane, bez prejedanja i sa dužim žvakanjem.
Najefikasnije bi bilo da formirate mesečni MENI u kojem su na dnevnom ili nedeljnom nivou uključene sve pomenute grupe hrane. Tako biste u svakom trenutku imali pravu ideju za idealan obrok i mogli biste uživati u raznovrsnoj hrani. Na ovaj način, mogli biste povremeno uključivati i nezdravu hranu koju inače volite, jer biste sa zdravom hranom pravili balans.
MENI
Najidealnije bi bilo početi dan sa žitaricama i orašastim plodovima, drugi obrok da bude kombinacija hrane koja se sporije vari (mahunarke ili meso) sa standardnim povrćem, kao užina ili dezert da posluži voće, a treći obrok da se sastoji od standardnog povrća. Svakako da ne treba preterivati niti sa jednom od ovih grupa hrane, a naročito ne sa orašastim plodovima kojih je dovoljno svega polovina šake na dnevnom nivou.
Sve ovo bi dovelo do ravnoteže u organizmu što se tiče pH vrednosti (sprečavanje nastanka kisele sredine i sprečavanja razvoja raka), količine unete hrane (vitalnost i sprečavanje gojaznosti, holesterola, itd.) i vremena lučenja hormona i enzima neophodnih za varenje. Bez obzira da li želite da smršate ili dobijete koji kilogram, ovakva ishrana će dovesti do balansa u organizmu i do poboljšanja celokupnog zdravstvenog stanja.
SRODNI ČLANCI
Ova tematika je detaljno obrađena u našoj e-knjizi “Život u blagostanju” koja je dostupna na sajtu.
