EKOLOGIJA: SAVRŠENA ISHRANA ZA ČOVEKA
Ekologija čoveka, zajedno sa medicinom i biohemijom, pomaže da razumemo kakva bi trebalo da bude optimalna ishrana u skladu sa stvarnim potrebama tela. Da bismo formirali optimalnu ishranu, moramo poznavati gradivne materijale organizma i supstance koje učestvuju u metabolizmu, a potom da razgraničimo ono što pozitivno deluje na zdravlje od onog što narušava zdravlje.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
ŠTA JE ZDRAVLJE?
Zdravlje je stanje fizičkog, mentalnog i društvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti. U praksi, zdravlje zavisi od balansa između onoga što telo traži i onoga što mu pružamo.
EKOLOGIJA I ZDRAVLJE
Sa ekološkog aspekta, zdravlje predstavlja sposobnost tela da održava homeostazu (ravnotežu), tj. stabilne uslove unutar organizma uprkos promenama iz okoline. Na homeostazu utiču: Spoljni faktori (temperatura, zagađenje, ishrana…); Društveni faktori (stres, navike, ritam života…); i Unutrašnji faktori (hormoni, metabolizam, genetika…).
Kada je ravnoteža narušena nastaje stres u ćelijama i organizmu, što s vremenom može dovesti do bolesti. Dakle, stres nisu samo brige, nerviranje i strahovi, nago sve ono što narušava ravnotežu u organizmu.
KVALITET ŽIVOTNE SREDINE
Na savremeno zdravlje značajno utiču: Kvalitet vazduha i vode; Zagađenje i hemikalije; Hroničan stres; Nedostatak sna i prirodnog okruženja; Navike; Higijena, itd. Zbog sve većeg zagađenja životne sredine, potrebno je da se prilagođavamo na promene brže nego ikada, zato je važno održavati fizičku i mentalnu higijenu, tj. smanjiti uticaj stresa.
Preporuka: Što manje budete izloženi ili podložni stresu (toksini, polutanti, vruće, hladno, prejedanje, opijanje, nerviranje, panika…) bićete zdraviji.
ISHRANA I ZDRAVLJE
Ishrana je jedan od ključnih faktora zdravlja. Potpuno zdrava hrana, jednostavno, ne postoji! Jedan od stavova ekotoksikologije jeste da je sve toksično i da toksičnost zavisi od doze.
– Ne postoji jedna namirnica koja je dovoljna da zadovolji sve potrebe organizma. Čak i „zdrava“ hrana, ako se jede jednolično, vodi u disbalans u pogledu nutritivnih zahteva tela.
– Prejedanje i neuhranjenost narušavaju balans u organizmu.
– Raznovrsnost i umerenost su ključ zdrave ishrane.
– Treba da izbegavamo hranu koja nam ne prija ili nam šteti (npr. netolerantnost i alergije na hranu, itd.) iako baš ta hrana za drugog čoveka može da bude lek.
Preporuka: Neka vaša ishrana bude raznovrsna i umerena, bez unosa hrane koja vam ne prija.
POTREBA ZA HRANOM
Hrana treba da obezbedi organizmu: Energiju; Materijale za regeneraciju; Mikronutrijente i makronutrijente neophodne za funkcionisanje organizma. Visokoenergetska hrana (npr. slatkiši i grickalice) ne može da zameni nutritivno bogate namirnice (raznovrsnu ishranu), zato što ne poseduje sve gradivne elemente. Sa druge strane, ovakva hrana obično je bazirana na štetnim hemikalijama.
VARENJE
Varenje počinje u ustima. Temeljno žvakanje poboljšava: varenje; usvajanje nutrijenata; kontrolu apetita; zdravlje vilice i zuba, zdravlje creva, utiče na lučenje hormona sreće.
Preporuka: Temeljnim i svesnim žvakanjem bićete zdraviji i srećniji
Uticaj hrane na mozak. Izvor: Youtube kanal TED-Ed
U videu možete da pogledate animaciju o tome kako hrana koju jedete utiče na vaš mozak. Ukoliko je potrebno, možete da uključite prevod -> Settings -> Subtitles ->Serbian.
VODA – OSNOV ŽIVOTA
Voda za piće treba da poseduje malu količinu mineralnih i organskih materija, a da ne poseduje toksine, patogene organizme i druge kontaminante. Destilovana voda, iako je “čista”, nije preporučljiva za konzumaciju.
Oko 60% tela čini voda. Neophodna je za: transport materija; metabolizam; varenje; termoregulaciju; detoksikaciju; oporavak; itd. Preporučeni unos: najmanje 1.5L pitke vode dnevno (ne računajući sokove) za odraslu osobu.
Preporuka: Popijte čašu vode čim ustanete da biste hidrirali telo i aktivirali metabolizam. Unosite 1,5L do 2L vode dnevno i bićete zdraviji.
ALKOHOL, KAFA, SOKOVI I ENERGETSKA PIĆA
– Preterivanje sa alkoholom štetno utiče na jetru, mozak i srce.
– Energetska pića i veštački sokovi povećavaju stres i krvni pritisak.
– Kafa umereno (1 šolja dnevno) može biti korisna, ali preterivanje izaziva dehidrataciju i nervnu napetost.
Preporuka: Izbegavajte alkohol, energetska pića, kafu, sokove, a naročito pića sa velikom količinom šećera i hemikalija.
pH vrednost hrane
Telo samostalno održava stabilan pH.
• Kisela hrana sama po sebi ne izaziva rak, zato što telo održava ravnotežu.
• Bazna hrana sama po sebi ne leči rak, zato što telo održava ravnotežu.
Najvažnije je da ishrana bude raznovrsna i da podržava opšte zdravlje.
Trovanje hranom
Pokvarena hrana može da sadrži patogene bakterije i njihove toksine. Simptomi: povraćanje, dijareja i povišena telesna temperatura. To su u stvari prirodni mehanizmi odbrane tela.
Preporuka: Izbegavajte pokvarenu hranu i hranu sumnjivog sastava i porekla, a naročito hranu sa velikom količinom šećera i hemikalija. Generalno, bilo bi dobro kada bismo loše navike (npr. nezdrava ishrana) zamenili za dobre navike (zdravija hrana).
ĆELIJSKA OBNOVA
Sve što unesemo u organizam utiče na ćelijski metabolizam. Za pravilnu regeneraciju ćelija neophodno je da ishrana sadrži: vodu, proteine, zdrave masti, vitamine, minerale i antioksidanse.
LJUDSKI CREVNI TRAKT
Čovek je anatomski i metabolički prilagođen mešovitoj ishrani: biljnoj i životinjskoj. Ukoliko je tačna teorija evolucije, godinama iz dugog niza generacija vegana razvio bi se biljojedni crevni trakt, a isčezao bi deo koji vari meso, a to bi dalje uticalo na kompletnu fizionomiju (izgled) i anatomiju čoveka. Sve što postoji u organizmu tu se nalazi sa razlogom, iako nam se neki delovi mogu činiti bespotrebnim (npr. umnjaci).
Meso, jaja, mahunarke i gljive su visokovredni izvori proteina. Riblje meso je izvor značajnih Omega-3 masnih kiselina. Voće, žitarice i povrće su izvor vitamina, minerala i antioksidanasa.
SAVRŠENA ISHRANA ZA ČOVEKA
Savršena ishrana je: raznovrsna, nutritivno bogata, umerena i zasnovana na prirodnim namirnicama (bez veštačih hemikalija).
MODELI IZBALANSIRANE ISHRANE
Na dnevnom ili nedeljnom nivou u ishrani treba uključiti:
1. Žitarice i orašaste plodove – energija, vlakna, vitamini.
2. Mahunarke – biljni proteini i vlakna.
3. Voće – vitamini i antioksidansi.
4. Povrće – minerali, vitamini, vlakna.
5. Gljive i hranu životinjskog porekla – proteini, zdrave masti, kalcijum, gvožđe. Mlečni probiotici (npr. jogurt) su izvor korisnih mikroorganizama.
ZAŠTO SU BOJE HRANE VAŽNE?
Ovde ne mislimo na veštački obojene proizvode (npr. sokovi i industrijska hrana), nego na prirodnu hranu (voće i povrće). Boja hrane ukazuje na korisne spojeve:
– Narandžasta: beta-karoten, vid, imunitet,
– Plava/ljubičasta: antioksidansi za mozak,
– Crvena: podrška cirkulaciji, krv
– Zelena: hlorofil, vlakna, detoksikacija jetre.
HRANA KOJU TREBA SMANJITI ILI IZBEGAVATI
– Grickalice,
– Rafinisani šećeri – slatkiši,
– Preslana hrana,
– Industrijski sokovi,
– Energetska pića,
– Hranu bogata konzervansima, aditivima i drugim hemikalijama.
– Sve ono što se naziva kafom, a nije kafa. Kafa samo umereno.
KVALITET HRANE
Biljna hrana može sadržati pesticide, veštačke hormone i aditive. Mesna hrana je naročito rizična kada je: pokvarena, sirova ili nedovoljno termički obrađena, ili lošeg porekla. Mesne prerađevine često imaju visok sadržaj aditiva i zasićenih masti.
Preporuka: Najbolje je birati proverene i kvalitetne izvore hrane, kao što su proverena lokalna seoska domaćinsta.
BIOLOŠKI SAT U ISHRANI
Biološki sat predstavlja prilagođavanje organizma ritmovima iz okoline, poput smene dana i noći ili godišnjih doba. Promene mogu biti dnevne, mesečne ili sezonske.
Savremeni način života često narušava ovaj ritam, što dovodi do psiho-fizičkih poremećaja. Organizam se stalno pokušava prilagoditi, pa se biološki sat pomera. Zbog toga nastaju hormonski disbalansi, poremećaji sna i ishrane, hronični stres i premor, što smanjuje kapacitet organizma da funkcioniše optimalno.
Kako resetovati biološki sat za ishranu?
Primer odličnog rasporeda nalazi se u nastavku. Ovo ne znači da ćete doručkovati dva sata, nego da će u tom periodu biti doručak. Redovni obroci pomažu stabilnosti hormona i metabolizma.
– Doručak 07–09h
– Ručak 11–15h
– Večera 17–19h
– Bez jela 2–3 sata pre spavanja
Preporuka: Ne unositi hranu (ni grickalice) pre i posle ovih glavnih obroka.
POST I AUTOFAGIJA
Autofagija je prirodan proces recikliranja oštećenih ćelija. Umereni post (periodi bez hrane) može poboljšati metaboličko zdravlje, osetljivost na insulin i kontrolu telesne težine. Važno: post nije terapija za teške bolesti. Duhovni post ima preklapanja sa medicinskim postom, kao kod uzdržavanja od nezdrave hrane i određenih namirnica, ali cilj duhovnog posta nije zdravlje.
Preporuka: Uzdržavajte se od unosa nezdrave hrane. Smanjite unos grickalica, sokova i ostalih veštačkih hemikalija. Po mogućnosti bez unosa hrane između večere i doručka.
PLAN ISHRANE
Za stabilno zdravlje korisno je:
– Pažljivo planirati obroke: programirati ishranu kroz npr. mesečni meni i redovne obroke,
– Jesti polako i svesno: duže žvakanje i usredsređenost na ukus,
– Izbegavati prejedanje: umerenost je ključ,
– Izbegavati unos industrijske hrane: prirodna hrana kao osnova,
– Povremeno „nezdrava“ hrana je dozvoljena: ako ne narušava ukupan balans. Dobra ideja je ograničavanje na određeni dan u nedelji ili proslave.
– Kombinovati razne grupe namirnica: raznovrsna ishrana je ključ
PRIMER DNEVNOG MENIJA
– Doručak: žitarice + orašasti plodovi. Orašasti plodovi: do pola šake dnevno.
– Ručak: mahunarke ili riba/meso + povrće
– Užina: voće
– Večera: povrće ili lagan obrok sa osnovom na biljnoj bazi
SUMACIJA - PREPORUKA
Balansirana ishrana (sve prethodno navedeno) poboljšava: energiju, imunitet, kvalitet sna, koncentraciju, stabilnost hormona, mentalno i sveobuhvatno zdravlje. Bilo da želite da smršate, održite težinu ili da se osećate bolje — balans, raznovrsnost i kvalitet hrane su ključ zdravlja.
SRODNI ČLANCI
Ova tematika je detaljno obrađena u našoj e-knjizi “Život u blagostanju” koja je dostupna na sajtu. O lekovitom bilju možete da saznate više klikom OVDE.
POKRENITE DISKUSIJU
Ukoliko vam se svideo članak, zašto ga ne biste podelili nekome kome su ove informacije potrebne? Pokrenite diskusiju, podelite vaša iskustva! Možda će baš vaše znanje/iskustvo nekome pomoći. Šta mislite o članku ili generalno ovoj temi? Podelite vaše mišljenje sa nama kroz komentar!