KAKO I ZAŠTO MERITI pH VREDNOST?
Za pojam pH vrednosti verovatno ste saznali na času hemije ili kroz određeno zanimanje koje zahteva praćenje ovog parametra. Radi se o parametru pomoću kojeg pratimo alkalnost ili kiselost neke supstance. U suštini ovde pratimo koncentraciju jona vodonika H+ i OH– jona. Kada su oba tipa jona u jednakoj koncentraciji pH je 7, tj. neutralan.
Kako se meri pH vrednost
PH vrednost se meri pH meračima, lakmus trakicama ili vodenim reagensima. Prikazuje se preko skale koja obuhvata opseg pH vrednosti između 0 i 14. Smanjenjem pH vrednosti kiselost se povećava, a porastom pH vrednosti materija postaje alkalnija.
Merenje ph vrednosti je naročito važno prilikom tretmana vode za piće, prilikom gajenja različitih organizama, prilikom obrade hrane i pića, u bazenima za kupanje, itd.
Pripremili smo za Vas priručnike, vodiče, e-knjige, male sisteme, eko umetničke slike… Pogledajte ponudu naših proizvoda klikom OVDE.
PH VREDNOST VODE
pH vrednost vode je izuzetno važan parametar za vodene ekosisteme, a praćenje i regulacija pH vrednosti je naročito važno ukoliko se bavimo akvaponijom, akvaristikom, hidroponijom, aeroponijom ili gajenjem mikoorganizama (npr. mikroalgi).
Pri različitim pH vrednostima, u vodi dominiraju različiti organizmi. Na primer, blago bazna pH vrednost vode usloviće dominaciju mikroalgi; blago kisela pH vrednost će usloviti dominaciju biljaka. Većina vodenih životinja preferira raspon od 6.5 do 8. Vrednosti izvan ovog opsega mogu dovesti do stresa kod organizama, što često uslovljava pad reprodukcije. U ekstremno baznim ili ekstremno kiselim vrednostima mogu da prežive samo specifični organizmi.
ph vrednost vode za piće
Voda koju danas pijemo nije tako čista kako bismo želeli da bude. Kada je u pitanju voda za piće iz vodovoda, pH vrednost između 6.5 i 8.5 se smatra odgovarajućom. pH vrednost vode je promenljiva, a ta promenljivost može da potiče od:
- Izvora vode za piće
- Zagađenja
- Prirodnih procesa
Kisela voda je najčešće zagađena i ne treba je piti, a takođe dovodi i do korozije metalnih cevi. Visoko alkalna voda poseduje neprijatan miris i ukus, a može oštetiti slavine.
PROVERA KVALITETA VODE ZA PIĆE
Kako bismo bili sigurni u kvalitet vode za piće, potrebno je da proverimo njen kvalitet. To možemo da učinimo na sledeće načine:
- Merenjem pH vrednosti pomoću pH merača ili lakmus trakica
- Merenjem TDS vrednosti pomoću TDS merača. Ovaj merač meri ukupnu koncentraciju rastvorenih supstanci u vodi za piće. TDS meri koncentraciju neorganskih soli (kalcijum, magnezijum, kalijum i natrujum) i malu količinu organske materije.
Kvalitet vode za piće može da se poboljša primenom različitih filtera za vodu. Npr. filteri na bazi aktivnog uglja, zeolita i jonoizmenjivačkih smola.
pH vrednost zemljišta
Zašto je važna pH vrednost zemljišta?
- Ukoliko pH vrednost zemljišta nije u optimalnim vrednostima za datu biljku, biljka neće moći da usvaja hranljive materije iz zemljišta. Optimalna pH vrednost za većinu biljaka predstavlja opseg između 5,5 i 7. Na primer, pri nižim pH vrednostima biljka ne može da usvaja fosfor, dok aluminijum i bakar postaju toksični.
- Kiseo pH nije pogodan za korisne bakterije u zemljištu.
- Alkalna tla ometaju dostupnost hranljivih materija kao što su: gvožđe, bakar, mangan i cink.
Kako prilagoditi pH vrednost zemljišta?
- Ukoliko imate kiselo zemljište, onda možete u njega dozirati malo kreča kako bi se podigao pH. Koliko vam je kreča potrebno odredićete pomoću pH testa tla.
- Ako gajite biljke koje vole kiseliju sredinu (borovnice, zimzelene biljke, mesožderke, itd.) smanjićete pH sa npr. elementarnim sumporom. Ipak za ovaj proces je neophodno nekoliko meseci kako bi pH zemljišta bila pogodna.
ORGANSKA MATERIJA
- Zemljište je moguće zakiseliti dodavanjem kiselih supstrata, poput belog (eng. Peat moss) treseta. Ova vrsta treseta nastaje od sfagnum (Sphagnum) mahovine. Dostupna je kao Baltica treset koji ima pH vrednost između 3,5 i 4,5. Dakle, mešanjem belog treseta sa zemljom i drugim supstratima jednostavno možemo da podesimo željenu pH vrednost. Ovo je naročito pogodno prilikom saksijskog gajenja biljaka, dok je za primenu na otvorenom polju manje praktično rešenje jer se radi o potencijalno visokoj investiciji.
- Povećanjem sadržaja organske materije (kompost, humus, lišće, usitnjene grane, slama, kuhinjski otpad, itd.) u zemljištu dolazi do prirodnog pada pH vrednosti. Razlaganjem organskih materijala, posredstvom mikroorganizama, nastaju orgnaske kiseline koje prirodno zakišeljavaju zemljište. Primena organskih đubriva ima isti efekat.
ĐUBRIVO
- Primenom đubriva koja su zasnovana na urei (umesto na amonijaku ili nitratu) kao izvoru azota, takođe utičemo na dugotrajnije/stabilnije održavanje pH vrednosti.
KORISNI MIKROORGANIZMI
- Mikrobiološki preparati imaju uticaj na pH vrednost zemljišta. Korisni mikroorganizmi razlažu organsku materiju stvarajući organske kiseline. Đubriva takođe utiču na promenu pH vrednosti zemljišta.
JAKE KISELINE I BAZE
- pH vrednost je moguće regulisati pomoću jakih kiselina, poput azotne i fosforne kiseline ili kalijum hidroksida. Potrebno je obratiti posebnu pažnju prilikom rukovanja ovim hemikalijama zato što imaju korozivni efekat pri visokim koncentracijama (kao i sve kiseline).
IZVOR VODE ZA NAVODNAJVANJE/ZALIVANJE
Navodnjavanje/zalivanje zemljišta može biti izvršeno kišnicom, česmovačom, bunarskom, izvorskom ili čak i destilovanom vodom. U zavisnosti od pH vrednosti vode, zavisiće i pH vrednost supstrata/zemljišta. Kišnica je obično blago kisela (pH oko 6), pa je idealna za navodnjavanje. Destilovana voda ima pH vrednost oko 7 – neutralna. Česmovača često ima pH vrednost iznad 7,5, dok pH vrednost bunarske voda često prelazi 8,5.
NAPOMENA
Važno je zapamtiti da dodajete samo preporučenu količinu bilo kog proizvoda za podešavanje pH prema rezultatima pH testa. Dodavanje previše kreča ili sumpora može izazvati drugačiji skup problema. Pošto će i kreč i sumpor biti prerađeni iz zemlje, pH će se vratiti na nivo koji je manji od idealnog na svakih nekoliko godina.
Najidelanije rešenje za podešavanje pH vrednosti zemljišta čini primena kišnice (navodnjavanje) sa organskom materijom (Đubrenje) i primenom korisnih mikroorganizama (Smart tehnologija u poljoprivredi).
