KAKO NAPRAVITI BILJNI TERARIJUM?
Terarijum predstavlja umanjenu kopiju prirodne životne sredine – mali, zatvoreni ili otvoreni sistem u kojem se imitiraju uslovi u kojima određene biljke ili životinje prirodno žive. U zavisnosti od toga na koje organizme je fokus stavljen, terarijume možemo podeliti na biljne i životinjske. To, naravno, ne znači da će u njima biti isključivo biljke ili životinje, već da je jedna od ove dve grupe u prvom planu.
Suština terarijuma je u kopiranju prirodnih uslova: svetlosti, vlage, temperature, podloge i međusobnih odnosa organizama. Reč je o ograđenom prostoru – najčešće staklenoj posudi – ispunjenom elementima iz prirode, poput zemlje, kamenja, grančica i biljaka, koji zajedno čine mali funkcionalni ekosistem.
Biljni terarijumi
Biljni terarijumi su male baštice u staklenim posudama i najčešće se koriste kao dekoracija, ali i kao edukativni primeri funkcionisanja ekosistema. Mogu biti otvoreni ili zatvoreni, u zavisnosti od toga da li je posuda izložena spoljašnjem vazduhu ili hermetički zatvorena.
Kombinovanjem biljaka, supstrata i dekorativnih elemenata nastaje svojevrsna ekološka umetnost – spoj estetike i biologije. Osim što oplemenjuju prostor, biljni terarijumi mogu poslužiti i kao jednostavan način da se prikaže ekologija određene biljne zajednice.
Otvoreni biljni terarijumi – Materijali za izradu
Za izradu otvorenog terarijuma najčešće su potrebni:
- staklena posuda (akvarijum, tegla, boca, ukrasna posuda),
- sitni šljunak ili glinene kuglice (za drenažu),
- aktivni ugalj,
- mrežica sa sitnim otvorima,
- odgovarajući supstrat,
- biljke,
- prirodni ili veštački ukrasi (kamenje, grančice, pesak, figurice).
1. DRENAŽNI SLOJ
Na dno čiste staklene posude dodaje se sloj sitnog šljunka, debljine oko 1,5–3 cm. Ovaj sloj omogućava oticanje viška vode i sprečava truljenje korena. Takođe, vizuelno vam daje signal da li ste preterali sa zalivanjem.
2. AKTIVNI UGALJ - STABILIZATOR
Preko drenažnog sloja dodaje se tanak sloj aktivnog uglja. Njegova uloga je da apsorbuje neprijatne mirise, višak gasova i da doprinese održavanju kvaliteta vode i vazduha unutar posude.
3. MREŽICA
Na sloj uglja postavlja se mrežica sa sitnim rupicama (može poslužiti i mrežica za komarce). Ona sprečava mešanje drenažnog sloja i supstrata, čime se čuva stabilnost terarijuma na duži rok.
4. SUPSTRAT - ZEMLJA
Na mrežicu se dodaje supstrat prilagođen biljkama koje planirate da gajite. Debljina sloja zavisi od dubine korena najveće biljke, ali u praksi ne bi trebalo da bude manja od 2–3 cm. Važno je kombinovati biljke sa sličnim zahtevima za vlagu, svetlost i hranljive materije.
5. Sadnja biljaka
Biljke se pažljivo presađuju u supstrat. Odrasla biljka bi uvek trebalo da bude manja od same posude. Najčešće se koriste kaktusi i sukulenti, ali izbor zavisi od vaše kreativnosti i znanja. Kombinovanje različitih biljaka istih ekoloških zahteva daje i lepši vizuelni efekat i stabilniji sistem.
6. Dekoracija
Nakon sadnje dodaju se ukrasi – prirodni (kamenje, mahovina, grančice) ili veštački (pesak u boji, figurice). Ovaj korak je najkreativniji i u potpunosti zavisi od vašeg estetskog ukusa.
7. ODRŽAVANJE
Staklo se briše, a terarijum se postavlja na mesto bez direktnog sunčevog svetla. Ovo je naročito važno kod kaktusa i sukulenata, koji su osetljivi na pregrevanje u zatvorenoj staklenoj posudi. Zalivanje se obavlja po potrebi, najčešće na svakih 5–7 dana, laganim orošavanjem ili zalivanjem uz ivice posude.
Đubrenje se vrši umereno, u skladu sa vrstom biljaka i supstrata. Najbolje je koristiti tečna đubriva ili folijarnu prihranu, uz poseban oprez da se ne pretera.
Zatvoreni biljni terarijumi
Zatvoreni terarijumi predstavljaju odličan primer kako priroda funkcioniše u zatvorenom krugu. U njima se formira polu-nezavisan ekosistem koji, uz pravilno postavljanje, može funkcionisati godinama bez značajnog održavanja.
Najčešće se koriste veće staklene boce ili posude sa poklopcem. Postupak slaganja slojeva je isti kao kod otvorenih terarijuma, s tim da je aktivni ugalj ovde obavezan. Biraju se biljke koje vole vlagu i koje sporije rastu.
Nakon zatvaranja, voda se dodaje isključivo orošavanjem. Ako se kondenzacija stalno zadržava na staklu, terarijum se povremeno otvara kako bi višak vlage ispario, a zatim se ponovo zatvara.
Kako funkcioniše zatvoreni ekosistem?
Unutar zatvorenog terarijuma odvijaju se osnovni prirodni procesi:
- biljke fotosintezom proizvode kiseonik i vlagu,
- voda kruži između supstrata, biljaka i stakla,
- mikroorganizmi razlažu organsku materiju i obogaćuju podlogu mineralima,
- stvara se stabilna mikroklima pogodna za život svih prisutnih organizama.
Dodavanje drugih organizama (poput sitnih insekata) moguće je, ali zahteva dodatno znanje, jer svaka promena može narušiti ravnotežu sistema.
Najčešće korišćene biljke za biljne terarijume
Sukulenti i kaktusi (otvoreni terarijumi):
- Čuvarkuća (Sempervivum spp.)
- Eševerija (Echeveria spp.)
- Havortija (Haworthia spp.)
- Aloe (Aloe vera)
- Mali kaktusi (Mammillaria, Rebutia)
Biljke koje vole vlagu (zatvoreni terarijumi):
- Paprat (Nephrolepis exaltata)
- Fitonija (Fittonia albivenis)
- Peperomija (Peperomia obtusifolia)
- Pilea (Pilea peperomioides)
- Mahovine (Bryophyta)
Zaključak
Biljni terarijum nije samo ukras – on je mali, živi sistem koji zahteva razumevanje prirode i strpljenje. Kada je pravilno napravljen, postaje dugotrajan spoj estetike, biologije i održivosti.
POKRENIMO DISKUSIJU!
Da li vam se dopada članak? Ostavite svoj komentar i podelite mišljenje! Napišite komentar i pokrenite diskusiju u vezi ove teme. Postavite pitanje kako bismo rešili eventualne dileme. Podelite svoje iskustvo kako biste pomogli drugima. Ukoliko primetite neke greške, podelite sa nama kako bismo unapredili članak…
Preporuke
Pripremili smo za vas autorske priručnike, uputstva i e-knjige. Pogledajte ponudu OVDE.
Ukoliko Vam je potreban terarijum, možemo da preporučimo Damira. Njegovu ponudu možete da vidite na stranici Terarijum na dar.